Gordana Zec, sestra Aleksandre Zec, koju su 1991. godine zajedno s roditeljima ubili pripadnici hrvatskog MUP-a, tzv. „merčepovci“, ispričala je za BBC o noći užasa kada su brutalno ubijeni njeni roditelji i sestra, dok su ona i njen brat Dušan nekako preživeli. Zločin se dogodio u Poljaničkoj ulici u Zagrebu, a počinili su ga „merčepovci“ predvođeni Sinišom Rimcem.
Na dan zločina, porodica Zec je imala porodičnu večeru i očekivali su goste koji se nisu pojavili. Dok su troje dece i otac otišli na spavanje, majka je ostala u kuhinji, a Gordana je bila u svojoj sobi. Tada su nekoliko muškaraca u uniformi došli da odvedu oca, a majku su zadržali u kući. Nakon što su odveli oca, majka je pokušala poći za njim, ali su je vratili u kuću. Tada je došlo do pucnjave u dvorištu, gde su ubijeni otac i kasnije majka i sestra.
Gordana je otrčala napolje i videla kako hrvatske snage odlaze belim kombijem, ali nije znala da su unutra i njene majka i sestra. Nakon što je pronašla tela oca, otrčala je kod suseda. Nekoliko dana kasnije, ubice su odvele majku i sestru na Sljeme, gde su ih ubili i zakopali.
Gordana i njen brat su nakon tog traumatičnog događaja napustili Zagreb i otišli živeti s bakom na selo, a zatim su se doselili u Banjaluku, dok je rat oko njih besneo. Gordana se seća kako je njen otac bio Srbin, a majka pravoslavne veroispovesti, a kako je bila prisutna zlokobna atmosfera u Zagrebu toga vremena.
Baka Bosa, koja je ostala siroče tokom Drugog svetskog rata, podržavala je ljubav sina prema Zagrebu, iako su se preselili u Banjaluku. Ovaj grad postao je njihov dom, gde su se osećali sigurno. Iako je nedavno postavljen spomenik porodici Zec u Zagrebu, Gordana ne smatra da se društvo pomaklo u dobrom smeru.
Gordana danas radi u Poreskoj upravi u Banjaluci, udata je i ima tri kćerke. Njena porodica nikada nije videla pravdu za ubistvo njihovih rođaka, iako su ubice priznale zločin pred sudom nekoliko dana kasnije, ali je priznanje proglašeno nevažećim. Siniša Rimac, jedan od učesnika zločina, osuđen je 2005. godine na 8 godina zatvora, a kazna mu je kasnije smanjena.
Gordana se priseća kako je morala potisnuti bolnu sliku stradanja svoje porodice i napraviti zid oko sebe, kako bi preživela. Iako je prošla kroz mnogo toga, danas se trudi da gleda napred i brine se o svojoj porodici.
