Američki potpredsednik Džejms Dejvid Vens izazvao je značajnu pažnju i kontroverzu na nedavnoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, kada je otvoreno kritikovao Evropsku uniju zbog, kako je naveo, suzbijanja slobode govora. U svom izlaganju, Vens je istakao zabrinjavajuće primere cenzure i kažnjavanja tzv. govora mržnje, ukazujući na to da su evropski lideri usvojili autoritarne pristupe koji ugrožavaju demokratiju.
Jedan od primera koje je naveo je poništavanje prvog kruga izbora u Rumuniji, gde je desničar Kalin Đorđesku, poznat po protivljenju ratu u Ukrajini, postigao najbolji rezultat. Pored Rumunije, Vens je apostrofirao i Nemačku, Švedsku i Veliku Britaniju kao zemlje koje sprovode cenzuru, tvrdeći da je ona veća pretnja evropskoj demokratiji od Rusije ili Kine.
Vensovo izlaganje iznenadilo je mnoge prisutne, koji su očekivali da će se fokusirati na aktuelnu situaciju u Ukrajini i Rusiji. Umesto toga, on je ukazao na to da evropski lideri koriste „ružne reči iz sovjetskog doba“ kao što su „dezinformacije“ kako bi doneli zakone koji marginalizuju birače populističkih stranaka.
Jedan od najdrastičnijih primera suzbijanja slobode govora u Evropi, prema Vensu, je slučaj Adama Smita Konera, britanskog fizioterapeuta i vojnog veterana, koji je bio optužen za „gnusni zločin“ zbog molitve u tišini ispred klinike za abortuse. Vens je istakao da je Koner, koji se molio za nerođenog sina, proglašen krivim za kršenje zakona o tampon zoni, što je izazvalo oštre kritike na račun britanske vlade.
Za većinu Amerikanaca, kažnjavanje govora mržnje predstavlja kulturološki i ustavno neprihvatljiv koncept, s obzirom na to da je sloboda govora zaštićena Prvim amandmanom američkog ustava. Ova zaštita, međutim, ne postoji u Evropi, gde su hapšenja zbog objava na društvenim mrežama postala sve češća.
Vens je naveo i primer Darena Brejdija, koji je uhapšen u Velikoj Britaniji 2022. godine zbog ritvitovanja LGBTQ zastava u obliku nacističkog kukastog krsta, što je izazvalo anksioznost kod nekih korisnika društvenih mreža. Ova hapšenja su izazvala oštre kritike američkih posmatrača, koji su to nazvali orvelovskim ponašanjem.
Reakcija nemačkih zvaničnika na Vensove komentare bila je brza i oštra. Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je izjavio da takve ocene nisu prihvatljive, dok su mediji u Americi izvestili o tome kako Nemačka postupa prema onima koji, prema mišljenju tužilaca, šire govor mržnje na društvenim mrežama. Ova situacija otvorila je debatu o granicama slobode govora između Evrope i Amerike.
Vens je naglasio da uvrede, čak i na društvenim mrežama, ne mogu biti krivično delo, upozoravajući da bi ovakav pristup mogao ugroziti odnose između Evrope i Amerike. Njegova izlaganja su ponovo pokrenula diskusiju o slobodi govora, a američki potpredsednik je pozvao na odbacivanje onoga što je nazvao ludilom cenzure.
Nemački glavni tužilac Andreas Bujk je, u odgovoru na ovu debatu, pojasnio da je u Nemačkoj moguće slobodno izražavati mišljenja, ali ne i promovisati teze koje negiraju istinu o holokaustu. On je naglasio da je poricanje holokausta neprihvatljivo u Nemačkoj, dok su neka druga mišljenja, koja se smatraju kontroverznim, slobodno izražena.
Ova situacija je postavila važna pitanja o balansu između slobode govora i zaštite društva od govora mržnje, a debata će se verovatno nastaviti kako u Evropi, tako i u Americi.
