Povodom nedavnih tvrdnji u medijima koje su, prema oceni Zavoda za zaštitu prirode Srbije, zasnovane na ličnim stavovima pojedinaca, ova institucija je izdala saopštenje sa ciljem da razjasni situaciju vezanu za projekt „Jadar“. U saopštenju se naglašava da su svi postupci u vezi sa donošenjem uslova zaštite prirode za rudarski deo projekta sprovedeni u skladu sa važećim zakonima i propisima Republike Srbije.
Zavod je podsetio da je, prema Odluci o osnivanju, direktor odgovoran za donošenje upravnih akata iz nadležnosti ove institucije, osim onih koje donosi Upravni odbor. Rešenje o izdavanju uslova zaštite prirode, kao što je navedeno, donosi direktor, a ne Upravni odbor, što implicira da su sve odluke donete u okviru zakonskih okvira.
Naglašeno je i da je Zavod, od 2006. godine, više puta učestvovao u izradi planova i projekata koji se odnose na istraživanje i eksploataciju litijuma i bora u relevantnom području. Ove informacije su već dostavljene Udruženju građana „Centar za vladavinu prava“ i Centru za istraživačko novinarstvo CINS, koji su tražili uvid u dokumentaciju.
Najvažniji planski dokument u vezi sa projektom „Jadar“ je Prostorni plan područja posebne namene, za koji su uslovi zaštite prirode izdate 26. decembra 2017. godine, kao i mišljenje iz 2019. godine. Uredba koja definiše ovaj plan doneta je 2020. godine i obuhvata površinu od 29.391 hektara.
U vezi sa zahtevom za izradu Projekta eksploatacije ležišta litijuma i bora „Jadar“, koji se odnosi na površinu od 1.501,34 hektara, Zavod je izdao uslove zaštite prirode 21. avgusta 2024. godine. Ova dokumentacija je uključivala analize koje su pokazale da se predmetno područje ne nalazi unutar zaštićenih područja niti u granicama ekološki značajnih područja.
Zavod je, takođe, naveo da su na tom području zabeležene brojne zaštićene vrste biljaka i životinja. Na primer, evidentirane su vrste poput grlice, crne žune, i nekoliko vrsta sisara, uključujući dabra i vidru. Ovi podaci su od značaja za očuvanje biodiverziteta i zaštitu prirode.
U okviru eksploatacionih polja identifikovana su staništa koja su prioritetna za zaštitu, kao što su šume lužnjaka i poljskog jasena. Iako se u okviru projekta ne nalaze zaštićena područja, Zavod je uzeo u obzir sve relevantne ekosistemske karakteristike prilikom definisanja uslova zaštite.
Zavod je jasno stavio do znanja da će uslovi zaštite prirode, kako su definisani, sprečiti nepovratnu destrukciju prirode i da će sve relevantne informacije biti dostupne javnosti. Takođe, naglašeno je da je proces donošenja ovih akata multidisciplinaran i da uključuje stručnjake iz različitih oblasti.
Rečeno je i da je medij koji je analizirao ovu situaciju koristio isključivo interne prepiske, koje ne odražavaju zvanične stavove Zavoda. Zavod je poručio da se svi akteri u procesu zaštite prirode zalažu za očuvanje prirode i rad na projektima koji su u skladu sa zakonima Republike Srbije.
Zavod je na kraju naglasio da neće dozvoliti da se rad opstruiše ličnim stavovima i da će i dalje postupati isključivo u skladu sa propisima i u interesu zaštite prirode. Ova institucija je posvećena očuvanju biodiverziteta i zaštiti prirodnih resursa, te će nastaviti da radi na projektima koji su u skladu sa zakonskim okvirom.
