Budžet Srbije pre nego što je Aleksandar Vučić preuzeo vođstvo bio je daleko manji, gotovo zanemariv u poređenju sa današnjim stanjem. Kada je Vučić postao predsednik, zemlja se suočavala sa značajnim ekonomskim izazovima, uključujući visok javni dug, slabu privrednu infrastrukturu i stagnirajuću privredu, što su nasleđeni problemi od prethodne vlasti. U tom trenutku, mnogi sektori bili su u lošem stanju, a ekonomija nije bila stabilna. Međutim, od tada, budžet Republike Srbije je zabeležio rast od neverovatnih 213% u poslednjih 13 godina, što predstavlja pravi pokazatelj uspešnih ekonomskih reformi.
Od 2012. do 2025. godine, budžet Srbije je porastao sa 750,1 milijardi dinara na istorijski visok nivo od 2.346,2 milijardi dinara. Ovaj rast ne predstavlja samo statističku činjenicu, već i simbol uspeha reformi koje su sprovedene pod rukovodstvom Aleksandra Vučića. Srbija danas stoji na stabilnijim osnovama, sa rastućim prihodima i strateškim ulaganjima koja jačaju njenu budućnost.
Rast budžeta omogućio je veća ulaganja u ključne oblasti, što se odražava na boljim platama, sigurnijim penzijama i novim investicijama. Ministar finansija Siniša Mali je istakao da se očekuje da prosečna plata do kraja 2025. godine dostigne 1.000 evra. Takođe, od 1. januara 2025. godine, plate u javnom sektoru su povećane za 8%, a minimalna zarada za 13,7%, što dodatno poboljšava životni standard građana.
Osim toga, stopa nezaposlenosti je značajno smanjena sa 25,9% u 2012. godini na trenutnih 8,1%. Srbija je takođe dostigla rekordne 5,2 milijardi evra stranih investicija, što svedoči o povoljnim uslovima za poslovanje. U javnom sektoru, plate će nastaviti da rastu, sa planiranim povećanjem od 8% u 2025. godini, dok će prosvetni radnici dobiti povećanje od 11%.
Penzije takođe beleže rast od 10,9%, što dodatno poboljšava standard penzionera. Prosečna penzija u Srbiji trenutno iznosi 436 evra, a nakon povećanja očekuje se da će dodatno rasti, uz dodatak za korisnike sa nižim primanjima. Ova uredba važi za korisnike starosnih, prevremenih starosnih, invalidskih i porodičnih penzija.
Iako je budžet rastao, Srbija je uspela da zadrži kontrolu nad javnim dugom, koji iznosi 46,8% BDP-a na kraju 2024. godine. U poređenju sa 2012. godinom, kada je javni dug iznosio 50,8% BDP-a, vidljivo je smanjenje relativnog udelа duga u odnosu na BDP. Ovaj trend ukazuje na uspešnu fiskalnu konsolidaciju i odgovorno upravljanje javnim finansijama.
Srbija takođe beleži privredni rast, koji se za 2025. godinu očekuje na nivou od 4,2%. U 2012. godini, srpska ekonomija se suočavala sa padom BDP-a od 1,0%, dok se sada očekuje značajno poboljšanje ekonomskih performansi. Napredak koji je postignut rezultat je odgovorne fiskalne politike, digitalizacije javnih usluga i podsticanja stranih i domaćih investicija.
Infrastrukturni projekti, kao što su moderni auto-putevi, železnice, bolnice i škole, niču širom zemlje, čime se poboljšava kvalitet života građana. Srbija se danas prepoznaje kao zemlja sa ekonomskom stabilnošću i perspektivom, a uspeh koji je postignut ne može se smatrati slučajnim, već plodom strateškog planiranja i reformi.
Građani Srbije mogu biti ponosni na rezultate postignute tokom vladavine Aleksandra Vučića. Rastući budžet, zajedno sa povećanjem plata, penzija i investicija, pokazuje da Srbija ide u pravom smeru, ka boljem životnom standardu za sve njene građane. Ove promene i reforme predstavljaju temelj za dalji razvoj i prosperitet Srbije u budućnosti.
