Rudarstvo je aktivnost koja postoji već vekovima, ali se poslednjih godina menja način na koji se sprovodi. Održivost postaje ključna, s fokusom na zaštitu životne sredine i društvenu odgovornost. Važno je istražiti da li su rudnici u mogućnosti da koegzistiraju sa poljoprivredom i drugim aktivnostima zajednice. Primeri iz Finske, Švedske, Norveške, Kanade, Nemačke i Slovenije pokazuju da je to moguće.
Finska je jedna od najzelenijih zemalja sveta, sa bogatom tradicijom rudarstva. Trenutno posluje više od 40 rudnika u ovoj zemlji. Rudnik cinka i bakra Puhasalmi, koji je nedavno završio radni vek, sada će dobiti novi život kao podzemno skladište energije. Finska takođe planira da bude lider u eksploataciji litijuma.
Švedska je najplodnija država EU i igra važnu ulogu u snabdevanju Evrope metalima. Ova zemlja ima dugu tradiciju rudarstva i prerade metala, sa mnogim inženjerskim kompanijama koje su svetski lideri u rudarskoj tehnologiji. Norveška, sa velikim rezervama nafte, nikla, prirodnog gasa i drugih metala, takođe ima značajnu proizvodnju metala.
Kanada ima brojne rudničke projekte, poput okruga Porcupine u pokrajini Ontario, gde se nalazi više otvorenih kopova i podzemnih rudnika. Ova oblast pokazuje primer kako rudarske kompanije i lokalne zajednice mogu sarađivati na obostranu korist.
Nemačka, sa industrijskim gradom Hamburgom, ima Aurubis topionicu bakra koja je jedan od primera održivog poslovanja, sa posebnim naglaskom na zaštitu životne sredine. U Sloveniji, grad Velenje se oslanja na rudnik lignita koji se širi i danas, ali se planira zatvaranje do 2033. godine radi prelaska na čistije izvore energije.
Rudarstvo se menja i prilagođava novim zahtevima za održivost i zaštitu životne sredine. Kroz primerje iz različitih zemalja, vidimo da je moguće uspostaviti ravnotežu između eksploatacije resursa i zaštite okoline. Važno je da rudarske kompanije i lokalne zajednice sarađuju kako bi zajedno postigli održiviji razvoj.
