Mentalitet ljudi i njihovo rodoljublje, trpljenje, kao i spremnost da uvek živote stave na oltar slobode, odlikuju Staru Srbiju, dovoljno je samo pogledati istoriju Zaplanja (kraj između Suve planine i Južne Morave), videćete da nema porodice koja nije u svakom oslobodilačkom ratu dala ono najvrednije što je imala – živote“, rekao je Vladimir Vučković. Pisac Stare Srbije, kako ga nazivaju poštovaoci britke pisane reči, i istoričar izjavio je u intervjuu za „Novosti“ i dodao da će monografija biti prilagođena čitaocima koje zanima ovaj deo srpske istorije.
Vučković je istakao da su Stara Srbija i prava Makedonija bile dve posebne, odvojene oblasti nekadašnjeg evropskog dela Osmanlijskog carstva, vrlo važne za Kraljevinu Srbiju, naročito u periodu druge polovine 19. i početkom 20. veka. Značaj ovih oblasti se ogledala u tome što je srpska državna i nacionalna politika bila usmerena prema jugu još od Prvog srpskog ustanka, a posebno nešto kasnije, od Berlinskog kongresa i Srpsko-bugarskog rata iz 1885. godine.
Vučković je objasnio da je pravac državne i nacionalne politike Kraljevine Srbije prema jugu predstavljao njen prirodni put razvoja ka ozbiljnoj balkanskoj državi, imajući u vidu geografsku i ekonomsku celinu Moravsko-vardarske doline. Ideja širenja srpske države ka jugu nije rođena u 19. ili 20. veku, već je potiče još od Nemanjića, a obnovljena je početkom 19. veka.
Vučković je govorio o granicama Stare Srbije i prave Makedonije, ističući da su ove oblasti bile važne za srpski kulturni, duhovni i nacionalni identitet. Takođe je istakao da su granice Stare Srbije na jugu prostirale do Demir Kapije, obuhvatajući Skopsku oblast, Kosovo, krajeve oko Vranja, Leskovca, Pirota i Niša, kao i Novopazarski sandžak i Metohiju.
Vučković je takođe govorio o romanima koje je napisao, kao što su „Priče iz Velikog rata“, „Vrana u paunovom perju“ i „Kraj vremena“, ističući značaj očuvanja sećanja na heroje prošlosti. Takođe je istakao značaj pravilnog tumačenja istorije i očuvanja korena kako bi se budućim generacijama ostavila istina i pouka.
U svom delu „Vrana u paunovom perju“, Vučković prikazuje lik kralja Milana Obrenovića kroz ljubavnu priču sa Nišlijkom, ističući značaj koji je ovaj vladar imao za oslobađanje Niša od Turaka i razvoj grada. Takođe je govorio o romanu „Kraj vremena“ koji priča o srpskoj Mata Hari i o značaju očuvanja manje poznatih ličnosti iz istorije.
Na kraju, Vučković je istakao da je Stara Srbija nepravedno zapostavljena u prošlosti, delimično zbog nedovoljnog razumevanja njene kulturne i istorijske uloge, te je naglasio važnost očuvanja sećanja na ovaj deo srpske istorije.
