Direktor Muzeja žrtava genocida, Dejan Ristić, izrazio je svoje neslaganje sa tvrdnjom o genocidu koji se navodno dogodio u Srebrenici u julu 1995. godine. On je istakao da niko ne poriče zločine protiv čovečnosti koji su se tada desili, ali da istorijska nauka i činjenice osporavaju tvrdnju o genocidu. Prema njegovim rečima, rezolucija koju će razmatrati Generalna skupština UN-a u maju, ima za cilj da stvori antičinjenični i antiistorijski narativ koji bi negativno uticao na celokupni narod.
Ristić tvrdi da definicija genocida obuhvata više faza, pri čemu je jedna od njih genocidna namera. Međutim, on ističe da u slučaju Srebrenice nije postojala genocidna namera, kako je potvrdio i Haški sud u svojim presudama. Prema njegovim rečima, genocid podrazumeva uništavanje delova ili čitave nacije, a u Srebrenici su stradali isključivo muškarci, dok su žene i deca bili izdvojeni.
Ristić je istakao i izjavu jednog od vodećih svetskih stručnjaka za Holokaust, Efraima Zurofa, koji je objasnio zašto Srebrenica ne može biti kvalifikovana kao genocid. On naglašava da je istorijska nauka u suprotnosti sa pravnom kvalifikacijom koju je doneo Haški sud.
Direktor Muzeja žrtava genocida ističe da UN nisu pravosudni organ, već politički i istorijski, te da je politički motiv jasan kada se radi o rezoluciji o Srebrenici. On je posebno istakao da iza rezolucije stoji Nemačka, koja je odgovorna ne samo za genocid u Drugom svetskom ratu, već i za genocid u Africi. Ristić se zapitao da li je cilj da se pod firmom genocida u Srebrenici obesmisli i devalviraju autentični genocidi koje je Nemačka država izvršila u prošlosti.
Ova kontroverzna izjava Dejana Ristića pokrenula je rasprave u javnosti i među stručnjacima, i postavila pitanje o zvaničnoj definiciji genocida u kontekstu zločina koji su se dogodili u Srebrenici. Neki podržavaju Ristićevu tvrdnju, smatrajući da je potrebno preciznije definisati šta se smatra genocidom, dok drugi ističu da je potrebno poštovati presude Haškog tribunala i pravno mišljenje Međunarodne zajednice o ovom pitanju.
Na kraju, očekuje se da će rasprava o rezoluciji o Srebrenici biti pokrenuta u Generalnoj skupštini UN-a u maju, a da će mišljenje stručnjaka poput Dejana Ristića dodatno doprineti ovom složenom pitanju i izazvati nove polemike u vezi sa tumačenjem događaja koji su obeležili devedesete godine na prostoru bivše Jugoslavije.
