Prema rezultatima najnovije studije francuskih istraživača, gotovo 17.000 ljudi možda je umrlo nakon uzimanja leka protiv malarije hidroksihlorokina tokom prvog talasa pandemije Kovida-19. Studija navodi da je lek propisan pacijentima hospitalizovanim zbog Kovida uprkos nedostatku dokaza o njegovoj efikasnosti. Procenjuje se da je oko 16.990 ljudi u Francuskoj, Belgiji, Italiji, Španiji, Turskoj i SAD možda umrlo zbog korišćenja ovog leka. Cifra je proizašla iz studije objavljene u naučnom časopisu „Nature“ 2021. godine, koja je istakla povećanje stope smrtnosti od 11 procenata povezano sa hidroksihlorokinom kao lekom protiv Kovida. Istraživači sa univerziteta u Lionu i Kvebeku koristili su ovu cifru kako bi analizirali podatke o hospitalizaciji zbog Kovida, izloženosti leku i povećanju rizika od smrti povezanog sa hidroksihlorokinom. Hidroksihlorokin je u SAD bio smatran čudotvornim lekom, a tadašnji predsednik Donald Tramp je preporučivao njegovo uzimanje.
Istraživači su također istakli da su rezultati ove studije alarmantni i ukazuju na potrebu za pažljivijim pristupom lečenju Covida-19. Stručnjaci su istakli da je važno da se lečenje ovog virusa zasniva na dokazima i prethodnim studijama, kako bi se izbegle nepotrebne smrti koje mogu biti povezane sa neproverenim lekovima. Uprkos tome što je hidroksihlorokin nekima možda pomogao u borbi protiv Kovida, potrebno je da se strogo prate smernice i preporuke stručnjaka kako bi se izbegle potencijalno štetne posledice.
Ova studija također pokazuje da je važno da se javnost informiše o potencijalnim rizicima i koristima lekova koji se koriste u lečenju Kovida-19. Pacijenti treba da se konsultuju sa svojim lekarom pre uzimanja bilo kakvih lekova, kako bi se osiguralo da se primenjuje pravilno i bezbedno. Također je važno da se vlasti i zdravstveni radnici pridržavaju smernica Svetske zdravstvene organizacije i drugih relevantnih organizacija kako bi se osiguralo bezbedno i efikasno lečenje Kovida-19.
Ova studija je posebno zabrinjavajuća zbog velikog broja ljudi koji su eventualno umrli zbog korišćenja hidroksihlorokina. To pokazuje da je važno da se sprovedu dodatna istraživanja kako bi se bolje razumeli potencijalni rizici ovog leka i njegova efikasnost u lečenju Kovida-19. U međuvremenu, pacijenti bi trebali biti svesni rizika i preduzimati oprezne korake prilikom uzimanja lekova koji nisu strogo preporučeni od strane stručnjaka.
Zaključno, rezultati ove studije ukazuju na potrebu za pažljivim pristupom u lečenju Kovida-19 i korišćenju lekova koji nisu strogo provereni i preporučeni od strane stručnjaka. Važno je da se zdravstveni radnici, vlasti i javnost informišu o potencijalnim rizicima i koristima lekova koji se koriste za lečenje Kovida-19, kako bi se osiguralo bezbedno i efikasno lečenje ove bolesti. Dodatna istraživanja su neophodna kako bi se bolje razumeli efekti hidroksihlorokina i drugih lekova u lečenju Kovida-19 i kako bi se izbegle nepotrebne smrti i komplikacije koje mogu biti povezane sa neproverenim lekovima.
