Javni dug Srbije na kraju oktobra iznosio je 38,13 milijardi evra, što predstavlja udeo duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) od 46,5 odsto, saopštilo je Ministarstvo finansija. U odnosu na kraj prošle godine, udeo duga u BDP-u je smanjen, pošto je 31. decembra 2024. godine iznosio 48,0 odsto, a javni dug bio 36,15 milijardi evra.
Ministar finansija je istakao da je smanjenje duga u BDP-u rezultat efikasnih mera fiskalne konsolidacije i smanjenja budžetskog deficita. Takođe je naglasio da je Srbija uspela da održi stabilan ekonomski rast uprkos globalnim izazovima, poput pandemije Covid-19.
Javni dug je važan pokazatelj ekonomske stabilnosti zemlje i njegov smanjenje je pozitivna vest za budućnost srpske ekonomije. Ministar finansija je takođe naglasio da će Vlada nastaviti sa fiskalnom disciplinom i sprovoditi mere koje će doprineti daljem smanjenju javnog duga.
Ekonomisti su pozdravili smanjenje udelu duga u BDP-u, ističući da je to rezultat odgovorne fiskalne politike Vlade i efikasnih reformi. Takođe su istakli da je važno nastaviti sa smanjenjem javnog duga kako bi se osigurala stabilnost ekonomije i stvorili uslovi za dalji rast i razvoj.
Iako je smanjenje duga u BDP-u pozitivan signal za srpsku ekonomiju, ekonomisti upozoravaju da je neophodno nastaviti sa strukturnim reformama kako bi se ojačala konkurentnost privrede i privukli strani investitori. Takođe je istaknuto da je važno raditi na poboljšanju poslovnog okruženja kako bi se podstakla privatna potrošnja i investicije.
Vlada Srbije je već najavila nove mere koje će doprineti daljem smanjenju javnog duga, kao što su reforma sistema penzionog osiguranja, povećanje efikasnosti javnih preduzeća i smanjenje administrativnih troškova. Takođe je najavljeno jačanje investicija u infrastrukturu i podrška malim i srednjim preduzećima.
Ekonomisti su pozdravili ove mere, ističući da će doprineti daljem smanjenju duga i stvaranju povoljnijeg poslovnog okruženja. Takođe su istakli da je važno raditi na jačanju institucija i vladavine prava kako bi se osigurala pravna sigurnost i privukli strani investitori.
Ukupno gledajući, smanjenje javnog duga u BDP-u je pozitivan signal za srpsku ekonomiju i pokazatelj odgovorne fiskalne politike Vlade. Nastavak strukturnih reformi i jačanje privatnog sektora su ključni za održavanje ekonomske stabilnosti i stvaranje uslova za dalji rast i razvoj.
Konačno, važno je istaći da je smanjenje duga u BDP-u samo prvi korak ka održivom ekonomskom rastu. Neophodno je nastaviti sa reformama i ulaganjima kako bi se stvorili uslovi za održivi razvoj i prosperitet svih građana Srbije.
