Crna Gora je od 2006. godine, kada je postala nezavisna država nakon referenduma održanog 21. maja te godine, do danas zabilježila značajan rast javnog duga. Od tada do danas, dug je porastao sa 700 miliona na četiri milijarde evra. Tokom godina, javni dug je oscilirao i bilježio porast, te tek 2021. godine zabilježeno je prvo smanjenje dugovanja za 5,58 odsto. Međutim, već iduće godine, dug je ponovno rastao i prema posljednjim podacima iz 2022. godine iznosi 4,102 milijarde evra.
Godina proglašenja nezavisnosti Crne Gore, 2006. godine, obilježena je dugom od 701,1 milion evra, od čega je unutrašnji dug iznosio 197,1 milion evra, dok je spoljni dug bio 504 miliona evra. Tokom narednih godina, dug se neprekidno povećavao. 2007. godine iznosio je 737 miliona evra, 2008. godine 894 miliona evra, a 2009. godine 1,14 milijardi evra. Godine 2010. javni dug Crne Gore dostigao je 1,27 milijardi evra.
Situacija se nastavila sa porastom duga i do 2017. godine dug je narastao na 2,758 milijardi. Već sledeće godine, 2018., zabilježen je rekordan rast duga na 3,93 milijarde evra. Godina 2019. obilježena je aferom „Koverta“ i protestima „Odupri se“. Krajem te godine dug je porastao na 3,268 milijardi evra.
Nastavljajući trend rasta duga, već 2020. godine dug je premašio 4,409 milijardi evra. Tek 2021. godine zabilježeno je prvo smanjenje duga od 5,58 odsto, kada je dug Crne Gore iznosio 4,163 milijarde evra. Međutim, smanjenje je bilo kratkog daha jer već iduće godine, 2022., dug se opet povećao na 4,102 milijarde evra.
Krajem prošle godine, tačnije 2021., javni dug Crne Gore iznosio je 4,12 milijardi evra, što predstavlja 60,24 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). To znači da je dug značajan odnosno visok u odnosu na ekonomsku snagu države. Veliki javni dug može predstavljati teret za državu jer su neophodna sredstva za njegovo vraćanje.
Danas, 21. maja, Crna Gora obilježava Dan nezavisnosti i 18. godišnjicu od referenduma na kojem je obnovila državnu samostalnost. Na tom referendumu 2006. godine, glasalo je 419.240 građana, što je činilo 86,5 odsto ukupnog broja birača. Nezavisnost je podržalo 230.661 građanin, odnosno 55,5 odsto birača, dok je za ostanak u zajedničkoj državi sa Srbijom glasalo 185.002 građana, što čini 44,5 odsto.
Crna Gora se i dalje suočava sa izazovima vezanim za javni dug i potrebno je implementirati politike koje bi smanjile dug i osnažile ekonomiju. Važno je usmjeriti sredstva ka infrastrukturnim projektima, edukaciji, zdravstvu, i stimulisati ekonomski rast kako bi se dug smanjio i osigurala stabilna ekonomska budućnost zemlje.
Uz to, važno je transparentno upravljati javnim finansijama, smanjiti troškove administracije, boriti se protiv korupcije i promovirati investicije koje bi doprinijele ekonomskom razvoju zemlje. Samo kroz odgovorno upravljanje financijama i implementacijom dugoročnih strategija, Crna Gora može stvoriti održivu ekonomsku budućnost i smanjiti javni dug kako bi osigurala prosperitet za svoje građane.
U zaključku, javni dug Crne Gore je značajno porastao od postizanja nezavisnosti 2006. godine, sa 700 miliona na četiri milijarde evra. Iako je zabilježeno nekoliko godina sa smanjenjem duga, dug se i dalje smatra visokim u odnosu na bruto domaći proizvod zemlje. Važno je dati prioritet smanjenju javnog duga kako bi se osigurala stabilna ekonomska budućnost zemlje i prosperitet za građane Crne Gore. Ubrzanje gospodarskog rasta, smanjenje troškova i efikasno upravljanje javnim finansijama su ključni koraci ka ostvarenju ovog cilja.
