U srcu Šar planine, u mestu Štrpce, svake godine na Bele poklade oživljava se vekovna tradicija poznata kao Pročka. Ova jedinstvena manifestacija okuplja Srbe ne samo iz Štrpca, već i iz drugih delova Kosova i centralne Srbije. Najistaknutiji deo proslave je svadbena povorka pod nazivom ‘Ženidba Kraljevića Marka’, koja kroz pesmu, igru i simbolične običaje spaja prošlost sa sadašnjošću.
Manifestacija počinje u ranim jutarnjim satima defileom kroz selo, koji predvode Vučari – mladići obučeni u narodne nošnje, simbolizujući nekadašnje ratnike i zaštitnike naroda. Uz njih idu sveštenik, barjaktar, kum i stari svat, koji zajedno sa Kraljevićem Markom kreću po mladu. Tradicija nalaže da mladu igra muškarac obučen u narodnu nošnju, što spaja šalu i poštovanje običaja.
Stefan Nikolčević iz Štrpca, koji je ove godine igrao Kraljevića Marka, istakao je koliko je važno očuvati ovu tradiciju. „Trebalo nam je dosta vremena da se pripremimo, jer se ove maske prave od prirodnih materijala, a teško je nabaviti te materijale. Izuzetno smo ponosni na ovu manifestaciju koja se održava decenijama, i nadamo se da će se nastaviti,“ rekao je on. Milija Milosavljević, koji je igrao mladu, dodao je da je drago što svake godine ima sve više učesnika i da se tradicija održava.
Kraljević Marko je jedna od najpoznatijih epskih ličnosti u srpskoj tradiciji, kulturi i književnosti. Etnolog-antropolog Aleksandar Pavlović objasnio je zašto je ova figura odabrana za centralni deo proslave. „Marko Kraljević je kao istorijska ličnost vladao delom teritorije gde je i Šar planina. On je u kolektivnoj svesti ovdašnjeg stanovništva ostao zapamćen kao zaštitnik naroda,“ rekao je Pavlović.
Kostimi i maske koje učesnici izrađuju unapred daju posebnu čar manifestaciji. „Za pripremu nam je trebalo oko mesec dana, i dugo godina čuvamo ovu tradiciju,“ izjavio je Janićijević Miloš iz Štrpca. Ova manifestacija nije samo običaj za meštane, već deo njihovog identiteta i tradicija koja se prenosi generacijama.
U Štrpcu se okuplja veliki broj mladih koji su zainteresovani da čuvaju svoj identitet. „Imamo izuzetno veliki broj učesnika, mladih iz Štrpca koji su zainteresovani da čuvaju svoj identitet i svoje korene,“ rekao je Aleksandar Davidović, jedan od organizatora manifestacije. Stojan Josimović je dodao da ova običajna svetkovina postoji u formi ‘Ženidbe Kraljevića Marka’ od početka prošlog veka.
Nakon defilea, učesnici se okupljaju na centralnom trgu gde se održava tradicionalni humoristički program i sam čin „venčanja“. U večernjim satima sledi drugi deo običaja, kada se meštani okupljaju na ulicama i pale baklje, takozvane „kumbare“. „Prave se od drveta trešnje ili smreke i predstavljaju drevni običaj koji potiče još iz slovenskih vremena,“ objašnjava Davidović.
Značaj očuvanja ovog običaja ogleda se i u činjenici da je Pročka uvrštena u registar nematerijalne kulturne baštine Srbije. Ova manifestacija ne samo da čuva tradicionalne običaje, već i jača zajedništvo među ljudima i podseća ih na bogatu kulturnu baštinu. Pročka i ‘Ženidba Kraljevića Marka’ predstavljaju simbol otpora i očuvanja identiteta srpskog naroda na Kosovu, a svake godine privlače sve više posetilaca i učesnika, čime se nastavlja tradicija koja traje vekovima.
