Srbija, zemlja poznata po svom agraru, suočava se sa nedostatkom korišćenja sertifikovanog semena, što je dovelo do toga da se domaći ratari češće oslanjaju na „tavan“ umesto na proverene proizvođače semena. Čak i oni koji koriste sertifikovano seme sve više se okreću stranim proizvođačima. Prema časopisu „Biznis i finansije“ (B&F), država bi mogla da pomogne subvencijama domaćim semenarima, ali trenutno vlada nedostatak podrške za proizvođače deklarisanog semena.
Svetlana Balešević Tubić, generalna sekretarka Semenarske asocijacije Srbije, ističe da bi proizvodnja semena mogla da se odvija na 90.000 hektara, ali trenutno je taj broj znatno niži, između 35.000 do 45.000 hektara. Proizvođači smatraju da je potrebna pomoć države, slično kao što je slučaj u zemljama Evropske unije.
Proizvodnja sertifikovanog semena zahteva velika ulaganja u stručnost kadra kako bi se pratili klimatski uslovi, bolesti i štetočine. Srbija ima dobro oplemenjivačke kapacitete i konkurentna je na svetskom tržištu, posebno kada su u pitanju sorte kukuruza i suncokreta. Međutim, postoji nedostatak podrške i regulative u semenarskom sektoru, što otežava razvoj proizvodnje semena.
Proces proizvodnje semena je specifičan i zahteva posebne agrotehničke mere. Korišćenje sertifikovanog semena povećava sigurnost proizvođača, dok „tavansko seme“ može imati skrivene bolesti koje mogu ugroziti prinos.
Proizvodnja sertifikovanog semena je isplativa, jer naručioci daju razne stimulacije i cena je obično viša od cene merkantilne kulture. Firma „Pionir“ iz Srbobrana organizuje proizvodnju semena na 1.350 hektara i ističe da je proizvodnja semena zahtevna i neizvesna, posebno kada su u pitanju povrtarske kulture.
Uprkos velikim ulaganjima, proizvodnja semena donosi dobre rezultate, ali su potrebna nova tehnološka rešenja kako bi se unapredila proizvodnja. Klimatske promene predstavljaju dodatni izazov za proizvođače semena, koji se trude da se prilagode novim uslovima.
Srbija ima potencijal da postane lider u proizvodnji sertifikovanog semena, ali za to je potrebna podrška države i proizvođača. Subvencije i bolja regulativa mogu doprineti razvoju semenarske industrije i povećanju proizvodnje kvalitetnog semena u zemlji.
