Igor Jovanović iz Vranja suočava se sa neobičnom situacijom nakon što je postao žirant za kredit svog rođaka 2004. godine. Naime, rođak je uzeo poljoprivredni kredit u iznosu od 4.500 evra, ali je ubrzo otišao u inostranstvo, ostavljajući Igora da snosi teret duga. Iako tvrdi da je dug banci isplatio, sada se suočava s novim problemom jer je dug otkupila agencija koja ga traži ponovo.
Igor ističe da nije primio nikakva obaveštenja o prenosu duga na agenciju, a od 2020. godine iznos koji je dužan naglo se povećao. Do sada je vratio više od 1,3 miliona dinara, ali bez jasnog objašnjenja ili rešenja sa strane agencije. Njegov slučaj postavlja pitanje legalnosti prodaje dugovanja trećim licima i prava banaka u ovom procesu.
Prema Igoru, problem je nastao 2007. godine kada je kredit postao predmet sudskog postupka. On se seća da su krediti koje su uzeli mnogi poljoprivrednici bili sporni, a direktor banke čak je bio zatvoren. Godine 2011., Jovanović je dobio obaveštenje o dugu koji je nagomilan sa kamatama. Od tada je počeo da otplaćuje dug, ali je 2020. godine primetio da se dugovanje prebacilo iz ProKredit Banke na agenciju EOS Matrix iz Beograda, bez ikakvog upozorenja.
Igor se oseća prevarenim i razočaranim, jer nije mogao da zamisli da će se suočiti s ovim problemom. Iako je mislio da je konačno otplatio dug, suočio se s dodatnim troškovima i neugodnostima u životu, uključujući i troškove izvršitelja.
Pravnici koji su komentarisali ovaj slučaj smatraju ga pravosudnim hororom. Jovan Ristić iz Udruženja Efektiva naglašava da je situacija kompleksna i da se postavlja pitanje koji zakon se primenjuje, s obzirom na to da su dugovi nastali pre donošenja Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Taj zakon, koji je počeo da se primenjuje 2012. godine, štiti fizička lica u ovakvim slučajevima.
Ristić objašnjava da je u ovom slučaju banka mogla da proda dug, jer se to desilo pre 2011. godine. Međutim, dodaje da kod fizičkih lica samo banka može da otkupi dug banke, što može dodatno zakomplikovati situaciju. Advokatica Zlata Rašević smatra da je važno da Igor pronađe advokata koji će raditi na njegovom slučaju, s obzirom na visinu duga koji je dužan.
Rašević naglašava da ako je prenos duga legitiman, sve što je Igor već isplatio mora da bude uračunato u dug. To znači da niko ne može da duguje više nego što je osnovni dug sa kamatom, što bi moglo pomoći Igoru da se oslobodi dodatnog tereta.
U ovom trenutku, Igorov slučaj ostaje nejasan, a njegovo iskustvo ukazuje na potrebu za većom transparentnošću i zaštitom potrošača u financijskim transakcijama. On i dalje traži rešenje i nada se da će pronaći pravdu u ovom pravosudnom labirintu, dok se bori s teretom koji nije sam stvorio.
