Sa objavama da je ekonomska kriza pri kraju, uz obaranje referentnih kamatnih stopa centralnih banaka, 2024. godina je donela očekivanja o smanjenju kamata za sve one koji su zaduženi kod banaka. Mnogi su se nadali da će pad biti osetan, naročito oni koji su planirali da uzmu nove kredite.
U januaru 2025. godine, prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu iznosila je 10,1%, što predstavlja povećanje od 0,2 procentna poena u odnosu na decembar. Ovaj rast se može pripisati višim kamatnim stopama na gotovinske kredite i ostale nekategorisane kredite. Kada se govori o kreditima indeksiranim u evrima, kamatna stopa je ostvarila 5,6%, što je takođe blago povećanje u poređenju sa prethodnim mesecom.
Iako se očekivao značajniji pad kamata, stvarnost pokazuje da je smanjenje manje od željenog. Bankari su najavljivali da do značajnijeg smanjenja kamata, koje su se povećale tokom postkovid krize, neće doći brzo. Prema podacima o ponderisanim kamatnim stopama, smanjenje kamata na kredite za stanovništvo i privredu nije toliko dramatično. Na primer, prosečna kamata na dinarske keš kredite ročnosti do godine dana u januaru iznosila je 10,97%, dok je u decembru bila 11,69%.
Kod kredita koji se vraća za period od dve do pet godina, situacija je bolja. Kamatna stopa pala je sa 13,35% u januaru 2024. na 12,29% u januaru 2025. godine, što predstavlja skoro 8% smanjenja. Uprkos tome, mnoga lica se suočavaju sa problemima zaduženja, posebno kada su u pitanju krediti sa više godina otplate.
U Srbiji je trenutno u parlamentarnoj proceduri Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji bi mogao da utiče na kamate u budućnosti. Međutim, suština zakona nije da se bankama ograniče kamate, već da se smanji razlika među njima i eliminišu takozvani „zelenaši“. Prema predloženom zakonu, banke će moći da zaračunavaju kamate koje su više od 25% od tržišne prosečne kamate, što može smanjiti pritisak na korisnike kredita.
Razlog za ovakva kretanja kamata leži u konkurenciji banaka, posebno kada je potražnja za kreditima najveća. Kada je potražnja manja, banke nemaju potrebu da smanjuju kamate, što se može videti kod stambenih kredita. U januaru ove godine, kamata na stambene kredite u dinarima porasla je sa 9,61% na 9,97%, dok je kod evrskih kredita porasla sa 4,48% na 5,06%.
U međuvremenu, međubankarske kamatne stope, kao što su belibor i euribor, beleže pad. Belibor, koji je deo kamatne varijabilne stope kredita u dinarima, pao je sa 5,69% na 4,7% za trojmesečne i sa 5,8% na 4,74% za šestomesečne pozajmice. Kod kredita u evrima, pad je još značajniji, sa jednogodišnjim pozajmicama koje su sada na 3,84%.
Ipak, zanimljivo je da kamate na keš kredite do pet godina beleže blagi porast, sa 3,45% na 3,49%. U kontekstu stambenih kredita, koji čine većinu tržišta nekretnina, kamate su se povećale na 5,06% u poređenju sa 4,48% pre godinu dana.
Značajno je napomenuti da su interbankarske kamatne stope, kao što su euribor, takođe zabeležile pad. Euribor je pao sa 3,95% na 2,49% za trojmesečne i sa 3,9% na 2,39% za šestomesečne pozajmice. Očekuje se da će se kamatne stope kretati u skladu sa ovim promenama, ali konkretni efekti na korisnike kredita biće jasniji u narednim mesecima.
Iako se situacija na tržištu kredita menja, mnogi korisnici se i dalje suočavaju sa izazovima u vezi sa zaduženjem. Potrebno je pratiti razvoj zakonskih regulativa i tržišne kretanja kako bi se stekla bolja slika o budućim kamatnim stopama.
