Istaknuta kanadska fizičarka i bivša članica CERN-a, Polin Ganjon, već godinama drži predavanja širom sveta o značaju koji je Mileva Marić Ajnštajn imala na naučna dostignuća njenog poznatijeg supruga. U novoj inicijativi, Ganjon se pridružila pokretu za posthumno dodeljivanje doktorata švajcarskog Politehničkog univerziteta u Cirihu, gde je Marić bila prva žena koja je imala priliku da studira fiziku.
Inicijativu je pokrenula italijanska fizičarka Gabrijela Grejson, koja je istakla da je ovo značajan korak ka priznavanju doprinosa Mileve Marić nauci. Ganjon je kontaktirala rektora univerziteta kako bi pokušala da pomogne u ostvarenju ove inicijative, naglašavajući da se u naučnoj zajednici smatra da je nepravda to što Marić nije dobila diplomu. „Svi se slažu da je to greh što nije poznata, barem koliko i Albert Ajnštajn, tako da je ovo lepa inicijativa“, rekla je Ganjon za Euronews Srbija.
Fizičarka je održala pedesetak predavanja o Milevi Marić širom Evrope, ali i u Južnoafričkoj Republici, Kanadi i SAD. Tokom ovih predavanja, mnogi slušatelji su bili šokirani njenom sudbinom. „Albert Ajnštajn je pravi idol u naučnom svetu, a kada govorim o Milevi, ljudi su izuzetno otvoreni i šokirani“, navela je Ganjon, dodajući da je Marić nacionalni heroj u Srbiji, ali gotovo nepoznata u ostatku sveta.
Prema Ganjonovom mišljenju, Mileva Marić je imala ključnu ulogu u naučnom radu svog supruga. „Ajnštajn je često predstavljen kao usamljeni genij, ali činjenice govore da je gotovo sve što je radio bilo u saradnji sa Milevom. Bez nje, on nikada ne bi postigao uspeh kao fizičar“, smatra ona. Ipak, postoji vrlo malo dokaza o njenom doprinosu, osim pisama koja su razmenjivali.
U tim pismima, Ajnštajn izražava ponos što će zajedno završiti rad na teoriji relativnosti. Ganjon ističe da je Mileva radila na svim temama koje su dovele do Ajnštajnovih značajnih radova iz 1905. godine, uključujući čuvenu jednačinu E=mc². „Mileva nije potpisala te radove jer nije imala diplomu, a nije je dobila jer je pala na ispitu na Politehničkom univerzitetu“, objasnila je Ganjon.
Fizičarka naglašava da je Mileva želela da pomogne Ajnštajnu da postane poznat, zbog čega nije potpisivala njihove zajedničke radove. „Njena uloga je bila da podrži svog supruga, a u to vreme Ajnštajn nije imao posao, tako da je njena sreća zavisila od njegovih uspeha“, rekla je Ganjon.
U to vreme, Politehnička škola u Cirihu bila je jedina visokoškolska ustanova na nemačkom govornom području koja je primala žene, ali je samo nekoliko njih uspelo da dobije diplomu. Ganjon ističe da su ljudi koji su se bavili Ajnštajnovom zaostavštinom pokušavali da izbrišu Milevino prisustvo iz istorije.
Fizičarka se nada da će Univerzitet u Cirihu ispraviti nepravdu prema Milevi, ali navodi da često daju različite izgovore zašto ne mogu da joj dodele diplomu. „Pokušala sam da ih kontaktiram, ali su mi često davali izgovore. Poslednji odgovor bio je da ne mogu da potvrde njen doprinos Ajnštajnovom radu“, rekla je Ganjon.
Ona ističe pozitivan primer Univerziteta Kembridž, koji je retroaktivno priznao ženama koje su studirale u vreme kada nisu mogle da dobiju diplome. Ganjon se nedavno srela i sa ministarkom nauke u ostavci, Jelenom Begović, koja je obećala da će tražiti od Beogradskog univerziteta da zvanično pozove Univerzitet u Cirihu da dodeli diplomu Milevi Marić.
„Svi se nadamo da će pritisak uroditi plodom i da će se stvari pokrenuti sa mrtve tačke. Sjajno je što imamo priliku da razgovaramo o ovome i da istaknemo istinu“, zaključila je Polin Ganjon.
