Cena gasa u Evropi trenutno je najviša u poslednje dve godine, sa porastom od 30% u odnosu na januar. Ova situacija izaziva zabrinutost među potrošačima i industrijom, dok Evropska komisija razmatra mogućnost ograničenja cena. Međutim, energetska industrija se protivi tim merama, smatrajući da bi mogle dodatno poremetiti tržište.
Jedan od ključnih uzroka rasta cena gasa je činjenica da ruski gas trenutno stiže samo putem „Turskog toka“, dok je transport kroz Ukrajinu potpuno obustavljen. Osim toga, zima je bila hladnija nego što se očekivalo, što je dodatno povećalo potražnju za gasom. Jelica Putniković, urednica portala „Energija Balkana“, ističe da je psihologija tržišta takođe od značaja. U svetlu nedavnih izjava bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, koji je naglasio potrebu za većim uvozom američkog gasa i nafte, potražnja za ovim energentima je dodatno porasla.
Putniković naglašava da su evropske zemlje sada suočene sa mogućnošću kupovine skupljeg gasa koji stiže tankerima, a to im otežava pregovaranje o nižim cenama. Kompanije koje prodaju gas, bilo da dolaze iz Amerike ili drugih delova sveta, neće smanjiti cene zbog pritiska iz Brisela. Na tržištu gasa, potrošači su često u poziciji u kojoj nemaju mogućnost da odbiju kupovinu, jer bi u tom slučaju ostali bez potrebnih resursa.
Nadežda Kokotović iz Briselskog kluba za energetiku napominje da bi bilo problematično kada bi Evropska unija zvanično priznala da će biti problema sa snabdevanjem, jer bi to moglo negativno uticati na tržište. Ona objašnjava da Evropska unija nije direktni uvoznik gasa, nego da to čine evropske kompanije preko globalnih dobavljača. U tom smislu, važno je napomenuti da su evropske kompanije dobro pripremljene i da su uspela da napune skladišta gasa.
Ipak, situacija na tržištu gasa je i dalje osetljiva. Hladnija zima u Evropi i Aziji, kao i prekid dotoka gasa iz Ukrajine, doprinose nestabilnosti. Kokotović ukazuje i na uticaj globalnog tržišta tečnog prirodnog gasa, gde su američki proizvođači doživeli zastoje zbog snežnih oluja i planiranih održavanja, što dodatno komplikuje situaciju.
Pored toga, evropski potrošači su svesni rizika koji dolaze sa odricanjem od ruskog gasa i prelaskom na alternativne izvore. Dok se suočavaju sa ovim izazovima, evropske zemlje su spremne da plate više kako bi obezbedile potrebne količine gasa. U ovom trenutku, prednost za Evropsku uniju je što je Kina uvela tarife na američki tečni gas, što znači da će se određene količine gasa preusmeriti ka evropskom tržištu. U međuvremenu, Kina će se više oslanjati na gasa iz Katara i Rusije, što može dovesti do fragmentacije globalnog tržišta gasa.
U svetlu ovih događanja, jasno je da će Evropska unija morati da preispita svoju energetsku politiku kako bi se prilagodila novim uslovima na tržištu. Potražnja za energentima će i dalje rasti, a potrošači će biti primorani da se suoče sa višim cenama, bez obzira na to koliko Evropska komisija pokušavala da kontroliše situaciju. U međuvremenu, energetski sektor će morati da se prilagodi novim realnostima i potraži održivije rešenje za snabdevanje gasom u budućnosti.
