Kina je jutros saopštila da ulaže maksimalne napore kako bi pokrenula pregovore sa Evropskom unijom o carinama koje je Brisel uveo na uvoz kineskih električnih vozila i drugih proizvoda. Ova izjava dolazi usred rastućih tenzija između Kine i EU, koje su na površinu izašle nakon što je EU u oktobru prošle godine odlučila da poveća carine na uvoz električnih vozila iz Kine do 45,3 odsto.
Portparol kineskog Ministarstva trgovine, He Jadong, naglasio je na konferenciji za novinare da Kina očekuje da će evropska strana poslušati pozive industrije i raditi na promociji bilateralne investicione saradnje kroz dijalog i konsultacije. Ove reči su odraz nastojanja Kine da izgradi bolje odnose sa EU, koja se suočava sa sopstvenim izazovima u pogledu ekonomske politike i trgovinskih odnosa.
U svom saopštenju, kinesko Ministarstvo trgovine je takođe otkrilo da su u toku istrage o subvencijama koje EU dodeljuje na izvoz svinjskog mesa i mlečnih proizvoda. Ova istraga može dodatno zakomplikovati već napete odnose između Kine i EU, jer se Peking protivi svakoj vrsti trgovinskih mera koje smatra nepoštenim ili zaštitničkim.
Prema informacijama iz medija, EU je formalno odobrila carine na uvoz kineskih električnih vozila u rasponu od 7,8 do 35,3 odsto, uz standardnu carinu od 10 odsto na uvoz automobila u EU. Ova odluka je naišla na oštru kritiku ne samo iz Kine, već i iz redova članica EU poput Nemačke i Mađarske. Ove zemlje su izrazile zabrinutost zbog potencijalnog negativnog uticaja na tržište, kao i na odnose sa Kinom.
Kina je odgovorila na ovu odluku tako što je uložila žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO), zahtevajući da se preispitaju carinske mere koje je EU uvela. Očekuje se da će ovaj slučaj dodatno produbiti trgovinske razmirice između dve strane, posebno u svetlu rastuće konkurencije u sektoru električnih vozila.
Analitičari smatraju da je trenutna situacija rezultat šireg trenda u kojem se zemlje bore za dominaciju na tržištu električnih vozila, koje postaje sve važnije u svetlu globalne tranzicije ka održivijim izvorima energije. Kina, koja je vodeći proizvođač električnih vozila, nastoji da očuva svoj položaj na tržištu, dok EU pokušava da zaštiti svoje domaće proizvođače i podstakne inovacije unutar svojih granica.
Pored trgovinskih tenzija, pitanje subvencija i konkurentnosti takođe se sve više postavlja unutar EU, gde se članice bore da pronađu ravnotežu između zaštite domaće industrije i otvorenih tržišnih politika. Ova dilema se posebno ispoljava u kontekstu klimatskih promena, gde se očekuje da će električna vozila igrati ključnu ulogu u smanjenju emisije štetnih gasova.
U ovom trenutku, ključni izazov za obe strane biće pronalaženje zajedničkog jezika i rešenja koja će omogućiti nastavak saradnje, a istovremeno zaštititi njihove ekonomske interese. Kineski zvaničnici su izrazili nadu da će se evropska strana otvoriti za dijalog, što bi moglo dovesti do smanjenja tenzija i postizanja uzajamno korisnih sporazuma.
Kako se situacija bude razvijala, pažnja će biti usmerena na to kako će obe strane reagovati na predložene mere i da li će se otvoriti mogućnosti za konstruktivni dijalog. Trgovinski odnosi između Kine i EU su od suštinskog značaja za globalnu ekonomiju, a svaka odluka koju donesu može imati dalekosežne posledice ne samo za njih, već i za druge zemlje širom sveta.
