Najib Bukele, trenutni predsednik El Salvadora, poznat je po kontroverznoj izjavi da je „najkul diktator na svetu“. Njegova vladavina izazvala je pažnju međunarodne javnosti, posebno nakon što je američki predsednik Donald Trump potpisao sporazum o deportaciji zatvorenika u El Salvador. Bukele je došao na vlast sa ambicijom da suzbije korupciju i kriminal, posebno u vezi sa nasilnim bandama koje su dugo mučile ovu srednjoameričku zemlju.
Njegova politika je, prema zvaničnim izvorima, dovela do smanjenja stope kriminala, ali su se pojavile ozbiljne kontroverze u vezi sa ljudskim pravima. Bukele je rođen u porodici koja se sastojala od rimokatolkinje i biznismena palestinskog porekla, što mu je omogućilo da odrasta u relativnom luksuzu u poređenju sa većinom stanovništva. Odrastajući, nazvan je „dečakom princem“ zbog svog statusa i bogatstva.
Nakon što je napustio studije prava, Bukele je započeo karijeru u porodičnom poslovanju i ubrzo postao aktivan u politici, kao član FMLN-a. Njegova ambicija ga je dovela do pozicije gradonačelnika Nuevo Kuskatlana, gde se istakao kroz projekte urbane infrastrukture. Međutim, njegove arogantne ponašanje i sukobi unutar stranke doveli su do njegovog isključenja iz FMLN-a.
Bukele je na predsedničkim izborima 2019. postao najmlađi izabrani predsednik u istoriji Latinske Amerike. Ubrzo nakon preuzimanja dužnosti, sproveo je Plan teritorijalne kontrole, program koji je za cilj imao borbu protiv bandi i nasilja. Ovaj program omogućio je vlastima da preuzmu kontrolu nad pravosudnim sistemom, što je izazvalo zabrinutost zbog koncentracije moći u rukama jednog čoveka.
Nakon porasta broja ubistava u martu 2022. godine, Bukele je tražio hitne mere koje su suspendovale osnovna ljudska prava, uključujući pravo na udruživanje i obaveštenje o razlozima hapšenja. Ove mere su mu omogućile da nadgleda komunikaciju svih osumnjičenih za pripadnost bandama. Rezultati su bili brzi – El Salvador je u julu 2022. zabeležio prvi dan bez ubistava u više od dve godine.
Međutim, ovakve mere su dovele do masovnih hapšenja, sa izveštajima da je oko 75.000 ljudi uhapšeno do februara 2024. Organizacije za ljudska prava kritikovale su Bukeleov režim, tvrdeći da su mnogi od uhapšenih nevini, a zatvorenici su izloženi zlostavljanju.
Kritičari ukazuju na to da je Bukeleova borba protiv kriminala često dolazila po cenu ljudskih prava, što je izazvalo debatu o etici njegovih metoda. Dok neki hvale njegovu odlučnost da se bori protiv nasilja, mnogi se plaše da bi dugoročne posledice njegovog autoritarnog pristupa mogle biti katastrofalne za demokratiju u El Salvadoru.
U svakom slučaju, Bukele ostaje figura koja polarizuje. Njegova popularnost među građanima i dalje raste, ali sa svakim novim izveštajem o kršenju ljudskih prava, sve više se postavlja pitanje cene koju plaćaju građani za sigurnost. Dok svet gleda, Bukele se suočava s izazovima kako da balansira između borbe protiv kriminala i očuvanja ljudskih prava svojih građana.
