Na evropskim izborima u junu ove godine građani EU direktno će birati novih 720 poslanika u Evropskom parlamentu, ali će uticati i na to ko će biti na čelu Evropske komisije (EK), a pojedini vodeći kandidati evropskih političkih partija za tu funkciju podržavaju politiku proširenja EU, koja se odnosi i na Zapadni Balkan.
Izbor predsednika EK vrši se po proceduri špicenkandidata, odnosno procesa tokom kojeg evropske političke partije, pre izbora, predlažu vodeće kandidate za tu funkciju. Građani EU mogu da podrže određenog kandidata glasanjem za određenu stranku.
Kandidat partije koja osvoji najviše mandata na izborima, koji se održavaju od 6. do 9. juna, smatra se kandidatom za predsednika EK, kojeg EP bira apsolutnom većinom nakon izbora, na predlog država članica. Ako kandidat ne dobije dovoljno glasova, zemlje članice EU moraju da predlože drugog kandidata.
Aktuelna predsednica EK Ursula fon der Lajen nije bila špicenkandidat Evropske narodne partije (EPP) na izborima 2019. godine, ali je predložena na tu funkciju nakon što tadašnji vodeći kandidat EPP Manfred Veber nije uspeo da obezbedi podršku drugih partija.
Evropske političke stranke nisu u obavezi da predlože vodećeg kandidata za lidera EK, a mogu i da predlože više kandidata, što su neke i učinile, dok su pojedine odlučile da ne predlože svoje kandidate.
Za sada su za „špicenkandidate“ predloženi aktuelna predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen iz Evropske narodne partije (EPP), Nikolas Šmit iz Partije evropskih socijalista, dok je Obnovimo Evropu sada predložila tri kandidata – Valeri Hajer, Sandra Gozija i Mari-Agnes Štrak Cimernam.
Valter Bajer kandidat je Partije evropske levice, Bas Eikaut i Teri Rajntke kandidati su Evropske zelene stranke, Raula Romevu i Majlis Rosberg predložila je Evropska slobodna alijansa, Valerija Gilečkog Evropski hrišćanski politički pokret, a Anju Hiršel i Marsela Kolaja Evropska gusarska partija.
Stranka Evropskih konzervativaca i reformatora, čiji je jedan od najistaknutijih članova italijanska premijerka Đorđa Meloni, i grupacija stranaka desnice Identitet i demokratija odlučili su da ne predlože vodeće kandidate za predsednika EK.
Kada je reč o stavovima kandidata o Zapadnom Balkanu, aktuelna predsednica EK Ursula fon der Lajen najavila je podršku proširenju EU na Zapadni Balkan u slučaju ponovnog izbora na tu funkciju. Drugi kandidati takođe podržavaju proširenje, uz naglasak na neophodnim reformama i ispunjavanju kriterijuma za ulazak u EU.
Vodeći kandidati će učestvovati u Evrovizijskoj debati 23. maja u Briselu, gde će izneti svoje stavove o šest tema vezanih za ekonomiju, odbranu, klimu, demokratiju, migracije, inovacije i tehnologiju. Predstavnici Evropskih konzervativaca i reformista i Identiteta i demokratije neće učestvovati jer te grupacije nisu imenovale vodeće kandidate za predsednika EK.
