Stručnjaci za veštačku inteligenciju, zajedno s profesionalcima iz drugih sektora informacionih tehnologija, postaju sve traženiji na tržištu rada, a očekuje se da će njihova potražnja nastaviti da raste kako u Evropi, tako i u Srbiji. Pored ovih savremenih zanimanja, u našoj zemlji će se i dalje ceniti tradicionalnija zanimanja kao što su majstori, tesari, frizeri, konobari i medicinski radnici.
Prema najnovijim predviđanjima vodećih stručnjaka za zapošljavanje u Evropskoj uniji, najtraženije zanimanje u Evropi u ovoj godini biće stručnjak za veštačku inteligenciju. Očekuje se da će potražnja za ovim profilom stručnjaka porasti za čak 37 odsto do 2030. godine, a prosečna godišnja plata za ovu poziciju trenutno se kreće između 60.000 i 110.000 evra.
Na drugom mestu nalazi se razvoj softvera, koji se smatra jednim od najperspektivnijih zanimanja u Evropskoj uniji. Stručnjaci u ovoj oblasti mogu očekivati godišnju zaradu između 55.000 i 90.000 evra. Pored toga, posebno su cenjeni eksperti za cloud computing, kao i profesionalci za razvoj mobilnih aplikacija.
Treće mesto zauzimaju stručnjaci za sajber bezbednost, koji su odgovorni za zaštitu računarskih sistema, podataka i mreža od hakerskih napada i drugih pretnji. Njihova prosečna godišnja primanja kreću se od 45.000 do 80.000 evra, zavisno od nivoa znanja i iskustva.
Kako populacija Evropske unije stari, raste i potražnja za zdravstvenim radnicima, posebno medicinskim sestrama. U isto vreme, zelena tranzicija donosi sve veću potrebu za inženjerima specijalizovanim za obnovljive izvore energije, čije se godišnje plate kreću između 48.000 i 75.000 evra.
U Srbiji, Miloš Turinski iz Infostuda za Euronews Srbija naglašava da potražnja za stručnjacima u oblasti veštačke inteligencije raste iz godine u godinu, kako na globalnom nivou, tako i kod nas. Iako oglasi za posao u ovoj oblasti još uvek nisu u vrhu, njihovo prisustvo se povećava. „Veštačka inteligencija predstavlja budućnost IT industrije“, ističe Turinski i dodaje da prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, očekuje se da će do 2030. godine ova oblast zabeležiti najbrži rast. Biće traženi ne samo stručnjaci za veštačku inteligenciju, već i eksperti za mašinsko učenje, analizu podataka i implementaciju veštačke inteligencije u raznim sektorima.
Turinski takođe napominje da će poslodavci tražiti profesionalce koji će razvijati veštačku inteligenciju i kontrolisati njenu primenu kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe. Ove potrebe potvrđuje i profesorka Zorica Bogdanović sa Katedre za elektronsko poslovanje, koja naglašava značaj znanja iz oblasti veštačke inteligencije na FON-u.
U Srbiji, tržište rada tokom 2024. godine zabeležilo je blagi rast, sa ukupno 73.732 objavljenih oglasa za posao. Najveća potražnja bila je u oblastima trgovine, proizvodnje, ugostiteljstva i IT sektora, dok su najplaćenije pozicije bile u zanatskom sektoru. Zanimljivo je da deficit radne snage najizraženiji u zanatima, sa procenom Građevinske komore Srbije da zemlji nedostaje oko 30.000 zanatlija različitih profila.
Turinski upozorava da će nestašica u ovim profesijama postati još izraženija, a sve veća potražnja za kvalifikovanim kadrom može dovesti do problema u različitim sektorima. „Nedostaju nam svi – od molera, zidara, tesara, do frizera i medicinskih sestara“, dodaje.
Takođe, naglašava se i nedostatak vozača, posebno kamiona i autobusa, što je postalo specifično za našu zemlju. „Trenutno nam nedostaje oko 20.000 profesionalnih vozača C i D kategorije“, zaključuje. U kreativnoj industriji takođe se očekuje velika potražnja za stručnjacima za društvene mreže i onlajn oglašavanje, s obzirom na to da proizvodnja video sadržaja postaje osnovni alat za komunikaciju.
Na kraju, prosveta će biti na udaru, jer se mali broj budućih studenata odlučuje za obrazovanje dece, što može dovesti do dodatnih izazova u sektoru obrazovanja.
