Objašnjavajući događaje u Novom Sadu, novinar Ranko Pivljanin iz Nove televizije je izjavio da smo u tihom građanskom ratu, da je verbalna municija podeljena, i da se mrzimo među sobom. Međutim, susret sa koleginicom Jasminom Lukač na ulici pokazuje suprotno – iako imaju različita mišljenja, nema mržnje među njima. Jasmina se čak nasmejala i pružila mu ruku, što potvrđuje da je moguće različito mišljenje bez mržnje.
Niko nikoga tu nije mrzeo, ni Jasmina mene, ni ja nju, a mislimo totalno drukčije o svemu, i tako će i da ostane, kada je o mišljenju reč. Pivljanin ističe da ne misli kao Ranko, ne znači da ga mrzi, već samo da ima drugačije mišljenje.
Pivljanin oštro kritikuje medije koji su zagovarali nasilne proteste u Novom Sadu, umesto mirnih demonstracija. On ističe da su glavne zvezde medija bili oni koji su pozivali na borbu sa neprijateljem, umesto na dijalog. Pivljanin također kritikuje svoje kolege koji su učestvovali u huškanju i lelekanju pre demonstracija, a zatim se distancirali od posledica.
Pivljanin poručuje da je organizacija protesta ključna za uspeh, navodeći primer organizacije demonstracija 1996. godine. U tom periodu su stranke vodile demonstracije na miran i organizovan način, bez nasilja i huškanja. Pivljanin ističe da je neophodno postaviti jasne ciljeve i organizovati se kako bi protesti bili efikasni.
Na kraju, Pivljanin poziva na samorefleksiju i postavljanje pitanja o organizaciji i ciljevima protesta. Kritikuje nedostatak liderstva političara i organizatora protesta, ističući da je neefikasno delovati iz mržnje i nasilja. Pivljanin naglašava važnost dijaloga i mirnog rešavanja problema, umesto nasilnih demonstracija.
Uprkos svim izazovima i podelama, Pivljanin ostaje optimističan i veruje da je moguće promeniti pristup i postići mirnije rešenje. Kroz svoj tekst, on ističe važnost odgovornog novinarstva i poziva na dijalog i razumevanje među ljudima, bez obzira na razlike u mišljenjima.
