Komemoracija povodom smrti reditelja Milorada Milinkovića (1965-2025) održana je danas u ispunjenoj bioskopskoj dvorani 6 MTS dvorane, u prisustvu članova porodice, kao i brojnih saradnika, prijatelja i poštovalaca.
Na komemoraciji su prisustvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, muzičar i kreator serija Nenad Janković, poznat kao Nele Karajlić, nekadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, kao i reditelji Darko Bajić i Darko Nikolić.
Poštu reditelju, scenaristi, muzičaru i sportskom komentatoru Milinkoviću odali su i glumci Nikola Vujović, Miloš Timotijević, Isidora Minić, Aleksandar Srećković, Miloš Vlalukin, pisac Muharem Bazdulj, menadžer i producent Maksa Ćatović i drugi.
Na komemoraciji su prikazane fotografije i video odlomci iz života i rada Milinkovića, a puštena je i pesma njegovog got rok sastava Morbidi i mnoći „Put“.
U svom obraćanju, Karajlić se prisetio da se sa Milinkovićem upoznao „onomad, u zemlji koje više nema“ i da su shvatili da im „police krase iste knjige, gramofone iste ploče, a bioskopi prikazuju iste filmove“.
Prema njegovim rečima, bio je to „čitav jedan svet, toliko širok i toliko bogat“, da je bilo logično da Milinković postane Tragač u televizijskom kvizu „Potera“.
– Zbližila nas je komedija. Njime smo opisivali svet oko sebe. I ti i ja smo znali koliko je tačna ona izreka da se ljudi bez smisla za humor nemaju čega plašiti. Najgore im se već dogodilo – rekao je Karajlić.
Milinković i Karajlić su „pripadali generaciji koja je snila iste snove, opijene utopijom“, koja je postojala jedino u njihovim glavama i u Milinkovićevom stanu na korak od Knez Mihajlove ulice.
Prema njegovim rečima, taj stan je bio „utočište, sigurna kuća za sve jugoslovenske rokere, a osmeh u njoj bio je jedini način komunikacije“.
– Naša se utopija, međutim, raspršila pod udarom buke i besa. Estetika i etika prestale su da postoje, život je postao gorak, ali me raduje to što smo pružili dostojanstven otpor“, naveo je Karajlić.
Uz emotivne reči saradnika i prijatelja, komemoracija je bila ispunjena sećanjima na Milinkovićevu bogatu karijeru i doprinos srpskoj kinematografiji.
Milinković je iznenada preminuo 7. januara u 60. godini, od posledica jakog srčanog udara, dok je bio na liturgiji u porti crkve.
Filmski producent Miša Mogorović je rekao da je Milinković bio ljudska i profesionalna veličina, a da ga je upoznao na svom prvom filmu „Potera za srećkom“ (2005), da bi im se putevi ukrštali i na „Patuljcima sa naslovnih strana“ (2018) i „Što se bore misli moje“ (2023).
Mogorović je dodao da su bili drugari „koji mogu da piju satima i da se voze stotinama kilometara, a da opet ne završe započete priče“.
Prema njegovim rečima, Milinković je „bio jedan do retkih profesionalaca u svetu šou biznisu“, koji se o svojim filmovima „svakavih kritika naslušao sa nonšalancijom šoumena“.
Mogorović je ocenio da je Milinković imao „više dana iza kamere nego što večina kolega ima snimljenih strana scenarija“, a da je stajao čvrsto na zemlji, radeći posao režisera sa umećem vrhunskog zanatlije.
Timotijević je rekao da je sa Milinkovićem radio „Što se bore misli moje“ i predstojeću seriju „Sumpor“, dodavši da nikada nije mogao da reditelja oslovljava po nadimku Debeli, nego „uvek sa Milorade zato što je to prelepo ime“.
– On za mene nije bio čak Milorad nego veliki. Veliki čovek, veliki prijatelj, veliki reditelj, velik u ljubavi prema glumcima kojw je obožavao. I nije čudo što je otišao na tako veliki praznik – rekao je Timotijević.
Milinkovićev saradnik Dragoljub Stojković je evocirao uspomene na višegodišnje druženjem sa rediteljem, rekavši da mu je „bilo važno da može da uživa i da radi ono što voli“.
Komemoracija je bila prilika da se kolege, prijatelji i poštovaoci oproste od Milorada Milinkovića i da se podsete njegovog bogatog nasleđa u srpskoj kinematografiji.
