Pitanja o mnogim kontroverzama koje su se pojavile tragičnog popodneva 9. oktobra u Marselju postavio je i sin ubijenog kralja Tomislav Karađorđević u svojoj ispovesti pred smrt početkom leta 2000. godine. Kraljević Tomislav je otkrio dugo čuvane porodične tajne o danima koji su prethodili marsejskom atentatu. On je, između ostalog, otkrio da je kralj znao za atentat, ali da je u to vreme već bolovao od raka i da mu se približavala smrt, što objašnjava zašto je Aleksandar poslednjih meseci života imao samo 50 kilograma. Po povratku u zemlju, devedesetih godina prošlog veka, Tomislav Karađorđević se obratio dr Dušanu Dunjiću, sudskom veštaku i profesoru Medicinskog fakulteta, da pokuša da pronađe odgovore koje je forenzika mogla u tom trenutku da pruži i da razjasni mnoge nedoumice.
Posle dve decenije istraživanja, Dunjić će otkriti nove detalje o atentatu koji mogu da daju potpuno novu sliku onoga što se dešavalo na Belgijskom keju u Marselju. To se pre svega odnosi na treći metak koji je ispaljen na jugoslovenskog suverena. Svoja saznanja ovaj profesor prezentovaće u studiji „Forenzički i krivično-pravni aspekti ubistva kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marselju 1934. godine“.
Pred put u Hag oktobra 2015. godine, iz koga se neće vratiti živ, profesor Dunjić je dao svoju studiju autoru ovog teksta i tom prilikom je ispričao: „Mnogo toga je bilo maglovito dok nismo dobili kraljevu uniformu i uporedili zvanični francuski izveštaj o ubistvu – „Pregled tela kralja Aleksandra I Karađorđevića“, koji su potpisali D. Olmer, profesorka Medicinskog fakulteta u Marselju i Gabrijela Bertran, hirurg u Marselju.
Ovaj dokument je potpisao i ministar dvora Milan Antić. FRANCUSKI LEKARI su kralja skinuli i kompletno pregledali (bez odeće). Prema onome što su konstatovali zaista postoji samo pet rana od projektila, tri ulazne rane i dve izlazne. Taj metak koji nema izlaznu ranu ima putanju koja je paralelna sa telom u predelu lente i ordena Legije časti, koje je na levoj strani nosio kralj. Metak je zalomio i otkinuo parče Legije časti i projektil je dobio putanju koja se može poklopiti sa oštećenjem na levom rukavu. Kralj je verovatno tada već bio zabačen unazad i to bi značilo da se radi o tri projektila. Međutim, mi ne znamo da li je povreda ruke izazvana od samostalnog projektila. Postavlja se velika dilema pošto „mauzer“ iz kog je atentator pucao ima ogromnu probojnu moć i to bi onda bila prostrelna rana“ kazivao je doktor Dunjić. Taj metak za koji se ne zna iz kog pištolja je ispaljen i dalje se nalazi u ruci kralja Aleksandra.
Francuska policija je tokom istrage ustanovila da je atentator ispalio 10 metaka: 5 u kralja Aleksandra, 4 u generala Žorža i jedan u policajca Galija, dok je francuski ministar inostranih poslova ranjen tek kada je napustio kola. Francuzi su posle atentata od dokaza dostavili samo pištolj „mauzer“, dva metka i dve čaure. Oba metka su bila za službeni francuski pištolj, baš kao i obe čaure, a nijedan nije iz „mauzera“ iz kog je atentator pucao. Značajno je otkriće da je francuski ministar Bartu zapravo ubijen iz francuskog službenog revolvera model 1892, kalibra 8 milimetara. A „mauzer“ ima kalibar 7,6 milimetara. No, ovaj izveštaj je postao dostupan javnosti tek 1974. godine.
Uniforma kralja Aleksandra koju je nosio kada je ubijen krije još jednu tajnu. Na levom džepu vidi se da je nešto rašiveno i naknadno uklonjeno na mestu gde je metak prošao kroz telo. Ostaje nepoznato da li je to bila neka pločica ili nešto što je moglo da skrene metak, kao i zašto je to neko uklonio i zašto se nigde ne spominje. Ovaj priznati stručnjak je posebno isticao da ne postoji nalaz o pregledu automobila. Automobil u kojem je ubijen kralj bio je izložen u vojnom muzeju, ali su ga 1945. partizanske vlasti uzele i koristile „za prevoz mleka, ili tako nečeg“.
Sva ova pitanja jesu sudskomedicinska, ali su i krivično pravno veoma značajna, a posmatrano u širem kontekstu imaju politički i istorijski značaj. Štaviše, da su ta pitanja postavljena blagovremeno, možda bi se otkrila i prava pozadina atentata na kralja Aleksandra, posebno u svetlosti činjenice da je tom prilikom ranjen i ministar spoljnih poslova Francuske, od strane jednog policajca iz Marselja. Smrt ministra Bartua, značajno je promenila politiku Francuske u odnosu na tadašnju Kraljevinu Jugoslaviju. Neki istoričari su pokušali čak da postave pitanje da li je zapravo atentat organizovan da bi se uklonio Bartu, a ne kralj Aleksandar.
