Lav Odorović, izvršni direktor kompanije Relio Ag, koja se smatra najvećom digitalnom bankom, podelio je svoja iskustva o izazovima i realnosti života u svetu startapova u emisiji Čadež Talk. Njegov put kroz preduzetništvo obeležen je brojnim eksperimentima i neuspesima, što je karakterističan deo života svakog startapera. Odorović naglašava da je život prosečnog startapera zapravo serija eksperimenata, od kojih je većina neuspešna, što se značajno razlikuje od pristupa velikih kompanija koje se oslanjaju na jasno definisane strategije.
U razgovoru, Odorović se osvrnuo na svoja lična iskustva, uključujući i svoj prvi preduzetnički poduhvat u Beogradu, koji ga je odveo u Švajcarsku. Tamo je imao priliku da piše master tezu za kompaniju Siemens, ali je shvatio da nije stvoren za rad u velikim korporacijama. „Iako sam tamo naučio puno i bilo je super, shvatio sam da nisam za veliku korporaciju,“ priznaje Odorović, podvlačeći da velike organizacije često trpe zbog svoje veličine, što usporava inovacije.
Kada je reč o pokretanju startapa, Odorović ističe da je ključno za mlade preduzetnike da budu spremni na ozbiljna ulaganja. „Morali smo da podignemo investiciju od 2 miliona evra da bi to počelo,“ otkriva. Njegovo iskustvo u pribavljanju sredstava uključivalo je rad s fantastičnim mentorima u Londonu, ali je na kraju tim odlučio da pokrene biznis u Berlinu.
Tokom razgovora, Odorović je podelio zanimljive anegdote iz procesa pregovaranja s investitorima. „Investitori nisu verovali kada smo im pičovali ideju,“ kaže, naglašavajući koliko je važno uveriti ljude u svoje vizije. Njegova odluka da uveri banku investitora da je njihov projekat vredan potpisivanja ugovora bila je ključna prekretnica u njegovom poslovanju.
Odorović takođe naglašava važnost fleksibilnosti u planiranju. „Svo to planiranje se nikad ne dešava kako misliš,“ priznaje, dodajući da su kroz akceleratorski program naučili kako da anticipiraju različite situacije. „Bez obzira što se to neće odvijati uvek kako si ti isprva mislio, to razmišljanje ti omogućava da se ne iznenadiš kada nastanu problemi.“
Kroz svoje iskustvo, Odorović se suočio s brojnim izazovima i često je razmišljao o odustajanju. „Sigurno da sam razmišljao da odustanem,“ priznaje, dodajući kako je naučio da percepcija uspeha može biti pogrešna. „Kada sve ide dobro, misliš da ide mnogo bolje nego što jeste,“ objašnjava dok se priseća trenutaka kada je sumnjao u budućnost svog startapa.
Iako je preduzetnički put pun izazova, Odorović naglašava važnost prilagodljivosti i agilnosti. „Postoji mnogo varijabli koje ne možemo kontrolisati,“ kaže, osvetljavajući ključne aspekte uspešnog preduzetništva. Njegov pristup, koji se temelji na učenju iz grešaka i stalnom prilagođavanju, može poslužiti kao inspiracija svim mladim preduzetnicima koji se suočavaju s izazovima stvaranja nečega novog i inovativnog.
Na kraju, Odorović se osvrnuo na osećaj lične odgovornosti koji preduzetnici često osećaju. „Ponekad se probudim i otvorim mejl, samo da pronađem problem koji ako ne rešim do sutra, firma neće postojati,“ istakao je. Ovaj stav ukazuje na to da je prilagođavanje najvažniji deo procesa preduzetništva, a Odorović veruje da će njegovo iskustvo pomoći drugima da se suoče s izazovima koji ih čekaju na putu ka uspehu.
