Porodica Veličkov iz Surdulice primer je da samo borba i vera mogu da čoveka izvuku u situacijama kada se bori za život. Otac, Dragan Veličkov, pre 26 godina, kao policajac u sukobu sa teroristima UČK na Kosovu i Metohiji, ostao je bez obe noge. Preživeo je uz nadljudske napore samoga sebe, lekara i porodice. Da iver ne pada daleko, pokazalo se i na životnoj priči njegovog sina Dejana, kome su neki lekari prognozirali da nakon lečenja raka testisa, možda neće imati decu.
Kada je imao nepunih 30 godina, Dejanu je 2011. godine otkriven rak testisa. Prošao je operaciju, hemoterapiju i saznanje da možda neće imati decu. Lečenje karcinoma je maratonski poduhvat koji traje mesecima, prelazeći iz jedne godine u drugu.
– Avgusta 2010. godine opipao sam izraslinu u testisu. Bila je nepravilnog oblika, veličine manjeg lešnika. Ništa nije bolelo, pa sam mislio da je neka upala i da će sama od sebe proći. Već sam bio oženjen, ali decu još nisam imao – priča Dejan.
Svemu tome, kaže, nije pridavao značaja, pa je prvi put otišao kod lekara kada je izraslina zahvatila dve trećine testisa.
– Bila je i dalje nepravilnog oblika, otprilike kao orah. To je bilo februara 2011. kada sam otišao kod doktorke opšte prakse, a ona me je istog dana poslala urologu – priseća se.
Ultrazvuk je, kaže, morao da uradim privatno, a tumor markeri u to vreme mogli su da se rade samo u bolnici u Vranju.
– Nakon što sam uradio sve potrebne analize, doktor mi je rekao da moram na operaciju i da će nalaz definisati kao tumor, ali da ne mogu sa sigurnošću da znaju da je tumor, dok se izraslina ne odstrani – priča nam Dejan.
Ispostavilo se da je tumor maligni i da mora i na hemoterapije. Operisan je odmah u martu iste godine, u Vojnoj bolnici u Nišu, i taj testis mi je odstranjen. Nalaz je poslat na patologiju, a rezultat je pokazao da je bio u pitanju maligni tumor, tačnije miks dve vrste, jedan 95 odsto, drugi 5 odsto.
– Porodica je to teže podnela od mene. Pre operacije nalazi tumor markera su mi bili deset puta uvećani, nakon operacije dva puta. Konzilijum u niškom Kliničkom centru odredio mi je hemoterapiju – priča Dejan.
Primio je tri ciklusa hemoterapije. Znao je da će mu kosa opasti. Sve to je bilo veći šok za okolinu, no za njega samog.
– Više zaboli nego bolest. Međutim, ja sam uvek pozitivno razmišljao, čak i tamo gde sam primao hemoterapiju, u sobi nas je bilo 6 pacijenata, ja sam se uvek šalio i bodrio sve. Želeo sam da se taj maraton završi već jednom, da se izlečim i nastavim svoj život dalje. Tokom hemoterapije zbog pada imuniteta, potrebno je da budete izolovani od ljudi, kako ne biste pokupili neki virus, bilo koju infekciju, što odlaže terapije, a samim tim sve to i utiče na tok ishod lečenja – priča Dejan.
Nakon operacije išao je na redovne kontrole, a posle dve godine, doktor je posumnjao da mu se karcinom vratio.
– U Vojnoj bolnici u Nišu uradio sam biopsiju drugog testisa i tražio sam tada da mi urade analize plodnosti u vezi potomstva. Bilo je sve u redu što se tiče karcinoma, ali su mi rekli da možda nikada neću moći da imam decu. Mnogi su mislili da ćemo se supruga Milena i ja tada razići, međutim mi smo i pre moje bolesti i pre braka doneli odluku da, ako neko od nas ne bude mogao da ima dece, da ćemo probati sve sa medicinske strane, ali ako i to ne uspe, da ćemo usvojiti dete – seća se Dejan.
Usledile su mnoge analize i zaključak da je verovatno hemoterapija uticala na pokretljivost spermatozoida, pa su mu prepisali vitaminsku terapiju.
Sve se popravilo, pa je Dejan sa suprugom dobio dvoje dece, Ignjata i Aleksiju. Sada ima 42 godine, izlečen je od raka testisa, ali i dalje ide na kontrole. Kaže da sa jednim testisom normalno funkcioniše kao da ima oba.
– Kažu da ste zdrav čovek tek kad prođe 10 godina od same hemoterapije. Za sada je sve u redu, videćemo kako će biti. Šta je uzrok raka testisa niko ne može da vam kaže. Ja pre toga nisam imao nikakve poteškoće, udarce i slično, jedino što mogu da kažem da je stres veliki okidač, a ja sam ga u životu imao dosta. Takođe, jug Srbije je dosta bombardovan – priča Dejan.
Ljude treba više edukovati u vezi sa karcinomom da bi išli na preventivne preglede i da bi mogli na vreme da se spasu, dodaje on.
– Rak je izlečiv. Nadam se da će moja priča nekome pomoći da se spasi nečiji život. Hoću da kažem i da je Ministarstvo zdravlja u međuvremenu, dosta toga učinilo po pitanju dijagnostike i uslova za lečenje malignih bolesti. Dosta toga je unapređeno, ali i preventiva je veoma važna – kaže Dejan.
On je i jedan od članova novoosnovanog Udruženja pacijenata za borbu protiv raka bešike, prostate, bubrega i testisa „URO TAKT“.
