Godinu dana trajao je proces protiv zvaničnika Republike Srpske, a u prethodnoj nedelji su se svakodnevno nizale i usložnjavale posledice odluke Suda Bosne i Hercegovine da se predsednik Republike Srpske osudi na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja javne funkcije. O ovom istorijskom procesu i njegovim posledicama, večeras za Euronews Region, govorio je Miloš Lukić, vršilac dužnosti Službenog glasnika Republike Srpske, koji je oslobođen krivice.
Lukić je rekao da su članovi Službenog glasnika i oni koji rade na ovom procesu postupali profesionalno i odgovorno, nastojeći da sprovedu zakon, uprkos pokušajima da se obesmisli postojanje Republike Srpske. „Naravno da bih uradio isto i svi zaposleni u Službenom glasniku bi postupali isto da se ponovi ovaj isti proces“, rekao je Lukić.
Prema njegovim rečima, jedan od glavnih ciljeva ovog pravnog procesa bio je da se pokaže realna situacija u kojoj Bosna i Hercegovina funkcioniše kao „kolonija“, upravljana od strane stranog upravitelja, poput Kristijana Šmita, što je otkriveno tokom sudskog procesa. Lukić je istakao da su presuda i reakcije iz inostranstva otkrile pravu prirodu sistema u Bosni i Hercegovini, koji je pod stranim uticajem.
On je naglasio da Kristijan Šmit nije imao podršku međunarodne zajednice prilikom svog imenovanja, jer je 13 zemalja bilo uzdržano, dok su samo dve podržale njegov izbor. Prema Lukiću, Šmit se ponaša kao predstavnik Nemačke, a ne kao međunarodni predstavnik Ujedinjenih nacija, što potvrđuje njegovu poziciju kao upravitelja.
Lukić smatra da bi osporavanje Kristijana Šmita, čak i u njegovoj domovini Nemačkoj, moglo biti korak ka ostvarivanju dugoročnog cilja Republike Srpske – otkrivanju stvarne prirode Bosne i Hercegovine kao protektorata. U tom kontekstu, on je citirao Dostojevskog: „Nepravdom možete obići ceo svet, ali nemate gde da se vratite“, aludirajući na mogućnost pravnih posledica za Šmita.
On je ocenio da postaje sve očiglednije da je uloga Kristijana Šmita kao kolonijalnog upravnika u Bosni i Hercegovini štetna, te da njegova pozicija nije bila potrebna ni opravdana. Lukić je naveo da je funkcija visokog predstavnika trebalo da moderira civilne aspekte Dejtonskog sporazuma, a ne da nameće zakone ili menja ustav.
Izvodeći paralelu, Lukić je istakao da je u Nemačkoj postojala samo četiri godine međunarodnog upravitelja nakon Drugog svetskog rata, dok Bosna i Hercegovina 30 godina nakon potpisivanja Dejtona i dalje ima tog kolonijalnog upravnika. On je dodao da je danas strašno popularno baviti se alternativnom istorijom.
Govoreći o promenama u globalnom poretku, Lukić je primetio da se stav Sjedinjenih Američkih Država prema Bosni i Hercegovini postaje suzdržaniji. U tom svetlu, on smatra da je nerealno očekivati da će takozvani kolektivni Zapad moći da nastavi s dosadašnjim metodama nametanja volje Bosni i Hercegovini.
“Predsednik Republike Srpske bio je isti predsednik 25. februara, dan pre izricanja presude, kao i 26. februara, i on to ostaje i danas. Ostaće na toj poziciji i na kraju ovog procesa, jer presude donete pod pritiskom ne mogu promeniti faktičko stanje”, naglasio je Lukić, ističući da odluke suda ne mogu poništiti volju naroda.
On je dodao da će sve dok se to ne promeni na izborima, neće biti nikakve promene koju može nametnuti neki stranac. Lukić je takođe ukazao na potrebu za pažljivim čitanjem izjava međunarodnih aktera u vezi sa poslednjim dešavanjima u Bosni i Hercegovini.
On je posebno naglasio promenu u tonu američke diplomatije, ukazujući na to da je ranije postojala direktna osuda Republike Srpske, dok danas primećuje suzdržaniji i precizniji diplomatski ton.
Što se tiče zakonodavne procedure, Lukić je izjavio da se očekuje završetak procedura o statusu Suda BiH i Tužilaštva BiH, nakon čega će novi zakoni biti objavljeni u Službenom glasniku. On je naglasio da su usvojeni zakoni u potpunosti usklađeni sa ustavima Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, te da su u skladu sa nadležnostima koje su jasno definisane.
Na kraju, Lukić je naglasio da je neophodno da se svi procesi sprovode kroz dijalog, umesto nametanja rešenja, kako bi se obezbedila stabilnost i mir u regionu.
