Privreda evrozone porasla je za 0,3% u drugom tromesečju 2024. godine, što je isti tempo rasta kao i ekonomija ukupne Evropske unije, prema podacima Evrostat-a. Međutim, ovo je i dalje znatno manje od očekivanog rasta bruto domaćeg proizvoda.
Rast ekonomije u drugom kvartalu bio je isti kao u prvom kvartalu iste godine, kada su privrede evrozone i EU porasle za 0,3% u odnosu na četvrti kvartal prethodne godine.
Na godišnjem nivou, privreda evrozone je porasla za 0,6%, dok je ekonomija Evropske unije porasla za 0,8%. Međutim, neke zemlje, poput Nemačke, su razočarale, s padom od 0,1% u drugom tromesečju.
Najveći kvartalni rast zabeležen je u Poljskoj (1,5%), Irskoj (1,2%) i Holandiji (1%), dok su najveće padove imale Letonija (1,1%), Švedska (0,8%) i Mađarska (0,2%).
Evropska komisija predviđa da će privreda evrozone u proseku porasti za 0,8% do kraja 2024. godine.
Industrijska proizvodnja u evrozoni je zabeležila pad od 3,9% na godišnjem nivou u junu, kao i pad od 0,1% u odnosu na maj. U Evropskoj uniji, industrijska proizvodnja je pala za 3,2% na godišnjem nivou u junu.
Proizvodnja intermedijarnih proizvoda u EU pala je za 1,2% na godišnjem nivou u junu, dok su padovi zabeleženi i kod proizvodnje kapitalnih dobara (7,1%) i trajnih potrošačkih dobara (2%). S druge strane, proizvodnja energije povećana je za 2,6% na godišnjem nivou.
Najveći godišnji rast industrijske proizvodnje zabeležen je u Grčkoj (9,5%), na Kipru (8,8%) i Malti (6,3%), dok su najveći padovi bili u Irskoj (17,4%), Hrvatskoj (8,3%) i Letoniji (5,5%).
Na mesečnom nivou, proizvodnja intermedijarnih proizvoda u EU porasla je za 0,7%, dok su rast zabeležile i proizvodnja kapitalnih dobara (0,9%) i trajnih potrošačkih dobara (3,2%). Proizvodnja netrajnih potrošačkih dobara je, međutim, pala za 2%.
Najveći mesečni rast proizvodnje zabeležen je u Rumuniji (4%), Finskoj (3,6%) i Slovačkoj (2,1%), dok su najveći padovi zabeleženi u Irskoj (7,8%), Belgiji (6,5%), Hrvatskoj i Portugaliji (po 3,7%).
Ukupno gledano, iako postoji neki rast u evrozoni i EU, situacija je i dalje izazovna, sa nekim zemljama koje bilježe padove u industrijskoj proizvodnji. Evropska ekonomija se suočava s nizom izazova koji će zahtevati dodatne mere kako bi se podržao oporavak.
