Izraelski premijer, Benjamin Netanjahu, odlučio je uzvratiti na raketni napad Irana, no plan je obavijen velom tajne. Izraelski izvori su otkrili da se fokusiraju na ciljanje vojne i energetske infrastrukture Irana, umjesto na nuklearni program. Udar na iranska naftna postrojenja mogao bi imati ogromne posledice, uključujući ekonomske i političke. Iran je upozorio da će uzvratiti napadom na postrojenja širom zaliva, što bi moglo dovesti do naglog povećanja cene nafte, što bi štetno uticalo na globalnu ekonomiju.
Povećanje cena nafte također bi moglo rezultirati rastom cena goriva u SAD-u pred predsedničke izbore, što bi moglo pomoći šansama Donalda Trampa za reizbor, što Netanjahu podržava. Izraelci i dalje drže svet u neizvesnosti o tačnom trenutku i načinu udara na Iran. Postoji mogućnost i tajnog napada na infrastrukturu ili vladu Irana, s obzirom na duboku prisutnost Izraela u iranskoj obaveštajnoj situaciji.
SAD navodno razgovaraju sa Izraelom o slanju dodatnog naprednog sistema protivraketne odbrane, što bi pružilo Izraelu dodatnu zaštitu u slučaju odmazde Irana. Međutim, raspoređivanje sistema THAAD još nije finalizovano, što sugeriše da bi izraelska operacija mogla biti odložena još nekoliko dana. Potrebno je 95 vojnika po bateriji THAAD sistema, što bi značilo američko prisustvo u Izraelu u ovakvom obimu po prvi put.
Iako je Bidenova administracija frustrirana Netanjahuovom vladom na nekoliko frontova, SAD i dalje stoje uz Izrael u vojnom smislu. Njihova saradnja i podrška međusobno su važne za obe zemlje.ž
U središtu ovog napetog odnosa nalazi se sukob između Izraela i Irana, koji traje godinama. Izraelski napadi na iranske mete u Siriji i drugim delovima Bliskog Istoka predstavljaju samo površinu dubokih antagonizama između dve zemlje. Iran, s druge strane, podržava različite grupe i organizacije širom regiona, što dodatno komplikuje odnose.
Netanjahuova odluka o odmazdi na iranski raketni napad neće proći neprimećeno. Moguće su ozbiljne posledice, kako lokalno tako i globalno. Ekonomski faktori igraju važnu ulogu u ovoj situaciji, s obzirom na moguće povećanje cena nafte i goriva. S druge strane, vojna akcija može dovesti do eskalacije sukoba i destabilizacije regiona.
Izrael se suočava sa složenim izazovima i pretnjama, kako spoljašnjim, tako i unutrašnjim. Netanjahuovo vođstvo bilo je predmet kritika i kontroverzi, ali se i dalje bori da očuva nacionalnu bezbednost i interese zemlje. Odluka o udaru na Iran predstavlja samo deo šireg političkog i vojnog konteksta u kojem se Izrael nalazi.
Na kraju, situacija između Izraela i Irana ostaje napeta i neizvesna. Netanjahuova odluka o odmazdi na iranski raketni napad može imati dugoročne posledice za region i svet. Važno je pratiti dalji razvoj događaja i reakcije drugih zemalja na ovu situaciju. U međuvremenu, samo vreme će pokazati kako će se situacija dalje odvijati i kakve će posledice imati po Bliski Istok i šire.
