REPUBLIKANSKI kandidat za predsednika Donald Tramp izjavio je da u SAD ima mnogo loših gena kada je reč o migrantima koji ilegalno žive u zemlji. On je istakao da mnogi od njih koji su počinili ubistva sada žive srećno u Sjedinjenim Državama, što je, prema njegovom mišljenju, povezano s njihovim genima. Tramp je ovo izjavio nakon što je otkriveno da se preko 13.000 osoba osuđenih za ubistva nalazi na spisku američke agencije za migracije (ICE).
Na spisku se nalaze imigranti koji su legalno ili ilegalno ušli u zemlju, a mnogi od njih nisu u pritvoru imigracionih vlasti već su u državnim ili saveznim zatvorima. Trampova kampanja je podržala njegove izjave, tvrdeći da je on govorio o ubicama, a ne o imigrantima uopšteno. Sekretarka za štampu Trampove kampanje je istakla da je njegov komentar jasno usmeren ka ubicama, te da je odvratno što mediji brane kriminalce.
Bela kuća je osudila Trampove izjave, ističući da je takav jezik mržnje neprikladan i nema mesta u Sjedinjenim Državama. Iako postoje malo podataka o tome koliki je broj imigranata počinio zločine, akademski istraživači tvrde da imigranti koji ilegalno borave u zemlji ne vrše zločine češće od američkih državljana ili naturalizovanih Amerikanaca.
Trampove izjave su izazvale kontroverze i osudu, posebno zbog njihovog rasističkog tona i generalizacije imigranata. Iako su migranti bili glavna tema njegove predsedničke kampanje 2016. godine, ova tema se ponovno vratila u fokus njegove reizborne kampanje za 2020. godinu. Trampov stav prema imigraciji i imigrantima nastavlja da izaziva polarizaciju u američkom društvu.
S druge strane, protivnici Trampa tvrde da su njegove izjave štetne i rasističke te da podstiču mržnju prema imigrantima. Demokratski kandidat za predsednika Džo Bajden je kritikovao Trampa zbog ovih izjava, ističući da je potrebno težiti jedinstvu i inkluzivnosti umesto širenja mržnje i stereotipa.
Ovo nije prvi put da Tramp dolazi u sukob s kritičarima zbog svog stava prema imigraciji. Njegova politika prema ilegalnoj imigraciji je bila jedna od ključnih tema tokom njegovog prvog mandata kao predsednika. Tramp je sproveo niz mera kako bi pooštrio graničnu kontrolu i smanjio broj ilegalnih imigranata u zemlji.
Ove mere su uključivale izgradnju zida na granici sa Meksikom, povećanje broja deportacija i restrikcije u vezi sa politikom azila. Ove politike su bile predmet kritika i sudskih postupaka, tvrdeći da krše ljudska prava i međunarodne zakone o azilu.
Trampova retorika i političke odluke u vezi s imigracijom su izazvale podele i proteste širom zemlje. Organizacije za ljudska prava i aktivisti su kritikovali njegovu politiku kao rasističku i diskriminatornu, te su pozivali na solidarnost i zaštitu prava imigranata.
Uprkos kritikama i osudama, podržavaoci Trampa podržavaju njegovu politiku prema imigraciji, tvrdeći da je neophodno ojačati graničnu sigurnost i zaštititi nacionalne interese. Oni ističu da ilegalna imigracija može predstavljati pretnju za nacionalnu bezbednost i ekonomski integritet zemlje.
S obzirom na značaj imigracije kao političkog pitanja u SAD, očekuje se da će Trampova retorika i politika prema imigrantima nastaviti da dominiraju tokom predizborne kampanje i izbora. Pitanje imigracije će verovatno biti jedna od ključnih tema na predsedničkim debatama i u javnom diskursu u narednim mesecima.
U međuvremenu, imigranti i njihovi pristalice nastavljaju da se bore za svoja prava i dostojanstvo u Sjedinjenim Državama. Organizacije za ljudska prava, nevladine organizacije i aktivisti nastavljaju da pružaju podršku imigrantima i zalažu se za inkluzivnu i pravednu imigracionu politiku.
Na kraju, pitanje imigracije ostaje jedno od najkontroverznijih i kompleksnih političkih tema u Sjedinjenim Državama, sa dalekosežnim posledicama po društvo, ekonomiju i politiku zemlje. Kako se izbori približavaju, očekuje se da će rasprava o imigraciji postati sve intenzivnija i polarizovanija, stavljajući na test američke vrednosti i principi demokratije.
