Danas, 15. februara, na Sretenje, magičnom datumu prema narodnom verovanju, medved Uroš iz zoološkog vrta u Novom Sadu nije video svoju senku, što znači da je zima na izdisaju i da nas očekuje lepše vreme. Ova tradicija se prenosi s generacije na generaciju i uvek izaziva pažnju i osmeh na licima onih koji se nadaju dolasku proleća. Prema narodnom običaju, ako medved na Sretenje izađe iz pećine i ne vidi svoju senku, to označava kraj zime i dolazak toplijeg vremena. Ovo verovanje je duboko ukorenjeno u kulturi i simbolici srpskog naroda.
Iako je dan obeležio sneg, Uroš nije dopustio da mu loši vremenski uslovi pokvare planove. Biolog Kristijan Ovari iz zoološkog vrta objašnjava da medvedi u zoološkim vrtovima, poput Uroša, retko upadaju u pravi zimski san. U prirodi, medvedi koriste zimski san da prežive hladne mesece, ali u zatočeništvu obezbeđuju im hranu i toplinu, što im ne omogućava da spavaju zimski san kao njihovi divlji rođaci. Ovari ističe da su medvedi u zoološkim vrtovima aktivni tokom cele godine, iako njihovo ponašanje može da varira u zavisnosti od godišnjeg doba.
Urošev izlazak iz jazbine danas je bio poseban trenutak za posetioce zoološkog vrta, koji su sa nestrpljenjem čekali da vide njegovu reakciju. Dok su se deca radovala i smejala, Ovari je napomenuo da iako Uroš nije video svoju senku, to ne znači da zima neće još malo trajati. „Narodno verovanje nije uvek precizno, ali daje nadu ljudima da se proleće bliži,“ kaže Ovari. Ovo je bio trenutak kada su se svi prisutni mogli povezati sa prirodom i njenim ciklusima.
Osim medvedovih običaja, danas se obeležava i Sretenje Gospodnje, koji je ujedno i Dan državnosti Srbije. Ovaj praznik je bogat simbolikom i važnim verovanjima. Tradicionalno, ženama se savetuje da obrate pažnju na običaje vezane za ovaj dan, koji uključuju pripremu hrane i okupljanje porodice. Sretenje se slavi širom zemlje, a mnogi ljudi koriste ovu priliku da se okupe sa bližnjima i proslave zajedništvo.
U poslednjih nekoliko godina, Sretenje je postalo i prilika za razmatranje važnosti očuvanja prirode i životinja. U svetu gde su klimatske promene postale ozbiljna pretnja, mnogi se pitaju kako će budućnost izgledati za divlje životinje poput medveda. Ovari naglašava da je edukacija i podizanje svesti o zaštiti prirode od suštinskog značaja: „Svi mi imamo odgovornost da očuvamo prirodu i životinje koje nas okružuju. To nije samo pitanje zaštite, već i očuvanja naše budućnosti.“
Danas, i pored snega i hladnoće, verovanje da proleće dolazi postaje simbol nade i obnovljenih očekivanja. Ljudi se okupljaju, dele priče, i verovanja o prirodi, dok se pripremaju za prolećne radosti. Bez obzira na to što Uroš nije video svoju senku, mnogi će i dalje verovati da nas proleće uskoro očekuje. U ovoj magičnoj igri prirode, svaki izlazak sunca donosi novu nadu i podseća nas na lepotu ciklusa života.
U vreme kada se zima i leto sreću, narodne tradicije i verovanja nas podsećaju na to koliko je važno povezati se sa prirodom i onim što nas okružuje. Dok se svet bori sa sve većim izazovima, možda je upravo u ovakvim trenucima sreće i nade ključ za bolju budućnost. Proleće, koje se polako približava, može doneti novu energiju, obnovu i svežinu, kako u prirodi, tako i u životima svih nas.
