Neki vlasnici kućnih ljubimaca često ne primete promene u ponašanju svojih pasa, a anksioznost kod pasa se često ne uočava dok pas ne napravi neku štetu. Međutim, poremećaji mentalnog zdravlja kod pasa mogu imati dugotrajne i štetne efekte na njih. Istraživanja pokazuju da različiti oblici stresa, kao što su strah i anksioznost odvajanja, mogu izazvati fizičke probleme kod pasa, uključujući kožne probleme.
Anksioznost odvajanja je česta pojava kod pasa i predstavlja poremećaj koji izaziva paniku kada pas posumnja da će ostati sam. Psi sa ovim poremećajem često pokazuju destruktivno ponašanje, kao što su žvakanje cipela ili nameštaja, kao i besomučno lajanje. Ova stanja se obično primete neposredno pre nego što ljubimac ugine, što ukazuje na to da su vlasnici često nesvesni problema dok ne postane prekasno.
Pored anksioznosti odvajanja, mnogi psi pate i od anksioznosti zbog buke. Ova stanja su posebno problematična kada pas ne razume kontekst glasnih zvukova, kao što su grmljavina ili vatromet. Psi koji pate od ovog oblika anksioznosti često pokazuju slične simptome onima sa socijalnom anksioznošću, uključujući drhtanje, skrivanje i pokušaje bekstva.
Simptomi anksioznosti odvajanja uključuju drhtanje, skrivanje, kompulzivno lizanje, samopovređivanje, dijareju, povraćanje, smanjenu aktivnost i destruktivno ponašanje. Depresija takođe može biti prisutna kod pasa, a fizički znakovi uključuju povlačenje, letargiju i tužan izgled. Psi u depresiji često gube apetit, drastično mršave i smanjuju interakciju sa ljudima.
Još jedan oblik mentalnog poremećaja kod pasa je opsesivno-kompulsivni poremećaj, koji se manifestuje kroz ponavljanje određenih ponašanja, kao što je konstantno jurenje repa ili kopanje. Ovaj poremećaj može biti znak ozbiljnijeg psihološkog problema.
Uzroci mentalnih bolesti kod pasa su različiti i mogu uključivati velike životne promene, bolesti, kao i genetske predispozicije. Na primer, pas može doživeti depresiju kada se u domaćinstvo dovede beba, ili nakon što je pretrpeo neku značajnu promenu.
Osim toga, fizička bolest ili bol, boravak u azilu ili zatvaranje u kavezu, degenerativni problemi i abnormalna aktivnost nervnog sistema takođe mogu doprineti razvoju mentalnih poremećaja kod pasa. Iako razlozi nisu uvek očigledni, važno je prepoznati simptome i pravovremeno reagovati.
Vlasnici pasa bi trebali biti oprezni i obratiti pažnju na promene u ponašanju svojih ljubimaca. Prepoznajući simptome mentalnog stresa, vlasnici mogu potražiti pomoć veterinara ili stručnjaka za ponašanje pasa kako bi pružili adekvatnu podršku i pomoć svojim ljubimcima. Takođe, važno je uvesti promene u svakodnevnu rutinu, kao što su redovne šetnje, igra i socijalizacija, koje mogu pomoći u smanjenju stresa i anksioznosti kod pasa.
U zaključku, mentalno zdravlje pasa je jednako važno kao i fizičko zdravlje. Vlasnici kućnih ljubimaca treba da budu svesni potencijalnih problema i aktivno rade na njihovom prevenciji i lečenju. Samo tako mogu osigurati srećan i zdrav život svojim psima, koji su im često verni pratioci i članovi porodice.
