U nekim delovima sveta, smrt može biti zabranjena – iako se to čini apsurdno, nekoliko mesta širom sveta je donelo takve zakone. Ovi neobični propisi obično su usmereni na rešavanje konkretnih društvenih ili političkih problema, a ne na kažnjavanje onih koji prekrše zakon. U ovom tekstu istražujemo nekoliko fascinantnih primera takvih zakona i njihovu stvarnu svrhu.
Jedan od primera takvih zabrana dogodio se u gradu Seliji u Italiji, kada je gradonačelnik 2015. godine doneo uredbu kojom je građanima zabranio da se razbole ili umru unutar opštine. Ova uredba uključivala je obavezne zdravstvene preglede i novčanu kaznu za nepoštovanje – sve u cilju podsticanja zdravijeg načina života i suzbijanja opadanja broja stanovnika.
Slični primeri ovakvih zabrana zabeleženi su i u Francuskoj i Brazilu, gde su neka sela donela slične zabrane zbog nemogućnosti proširenja groblja. Ovi zakoni često predstavljaju način protesta i ukazivanja na potrebu proširenja grobnih mesta.
U drevnoj Grčkoj, ostrvo Delos donosilo je zakone koji su zabranjivali rađanje i umiranje na svetom tlu ostrva. Sličan zakon postojao je i na japanskom ostrvu Icukušima, gde su šintoistički sveštenici bili jedini stanovnici. Iako su ovi zakoni ukinuti, sahrane i kremacije i dalje su zabranjene na ovim mestima.
Ovi bizarni zakoni često imaju praktične svrhe, poput rešavanja lokalnih zdravstvenih problema ili nedostatka grobnih mesta. Iako se mogu činiti smešnima, ove mere često su efikasne u postizanju svojih ciljeva.
U zaključku, ovi neobični zakoni predstavljaju interesantan pogled na način na koji društva mogu rešiti specifične probleme i izazove koji se javljaju. Iako se čini neverovatno da smrt može biti zabranjena, ovi primeri pokazuju da je to moguće kako bi se postigli određeni ciljevi.
