Mnogi ljudi sanjaju o besmrtnosti, ali jedinstvena priča Brajana Džonsona, američkog milionera, pokazuje koliko je daleko spreman da ide kako bi ostvario ovu ambiciju. Rođen u Provu, Juta, 1977. godine, Džonson je preduzetnik i investitor poznat po osnivanju kompanije „Kernel“ i prodaji svog biznisa „Brejntri“ kompaniji Pejpel za neverovatnih 800 miliona dolara. S ovim bogatstvom, umesto da uživa u životu, odlučio je da postane „zamorče“ u eksperimentu nazvanom „Bluprint“, čime je započeo ekstremno putovanje ka besmrtnosti.
Džonson je razvio opsesiju idejom dugovečnosti. Da bi to postigao, pretvorio je svoj dom u neku vrstu specijalizovane zdravstvene ustanove, angažujući više od 30 lekara koji kontinuirano prate funkcije 70 organa u njegovom telu. Njegov režim uključuje strogu ishranu od tačno 1,977 kalorija dnevno, svakodnevno vežbanje od 67 minuta, kao i rigorozne medicinske procedure, uključujući kolonoskopije i MRI snimanja.
Godisnje, Džonson na svoje zdravstvene tretmane troši oko dva miliona dolara. Njegova rutina je toliko ekstremna da pije 54 različite vrste pilula svako jutro, a čak je i progutao minijaturnu kameru koja dnevno šalje 33,000 slika njegovog probavnog sistema. Iako njegov pristup može delovati kao posvećenost zdravlju, izveštaji sugerišu da su se pojavili ozbiljni problemi – njegov nivo testosterona je drastično opao, a metabolizam mu je poremećen. Džonson se suočava sa mentalnim izazovima, smatrajući da je jedenje jednog keksa „čin nasilja“ prema svom telu.
Od 2021. godine, kada je započeo svoj projekt, Džonson je čak bio podvrgnut transfuziji krvne plazme od svog sina, što je prekinuo nakon što nije primetio nikakve pozitivne efekte. Njegova opsesija zdravljem i dugovečnošću postala je duboko ukorenjena, a Džonson je izjavio da je svoj život podredio telu kako bi oslobodio um, koji ga je često vodio na stranputicu.
Međutim, njegov pristup postavlja fundamentalna pitanja o prirodi sreće i dugovečnosti. Istraživanja pokazuju da je kvalitet veze s ljudima često ključni faktor za dug život. Umesto toga, Džonson provodi vreme sa lekarima, što je u suprotnosti s onim što mnogi stručnjaci smatraju zdravim načinom života. Usled svoje opsesije, Džonson je izgubio dodir sa osnovnim ljudskim vrednostima, kao što su ljubav i porodica.
Uprkos svemu, Džonson je postao poznat kao figura koja izaziva raspravu o granicama ljudske izdržljivosti i ambicijama. Njegova priča je inspirisala i dokumentarni film na Netfliksu pod nazivom „Ne umri: čovek koji želi da bude besmrtan“. Dok se Džonson suočava sa svojim izazovima, pitanje ostaje: da li je vredno žrtvovati životne užitke u potrazi za nečim što možda nikada nećemo dostići?
Ironija cele situacije leži u tome što je njegova opsesija besmrtnosti zapravo uništila njegov život i odnose. Džonson ima troje dece sa bivšom suprugom, koja je, čini se, bolje razumela vrednost života nego on sam. Njegova priča može poslužiti kao upozorenje svima koji previše ulažu u ideje koje ih odvlače od suštine ljudskog postojanja.
Na kraju, Džonsonova potraga za besmrtnošću može se shvatiti kao tragična ironija. Umesto da uživa u životu i trenutku provedenom sa svojim voljenima, on je odabrao put koji ga je udaljio od svega što je zaista važno. Možda bi mu iskustva i mudrosti iz života, zajedno sa porukama iz umetnosti i kulture, mogle pomoći da shvati da je prava vrednost u jednostavnim trenucima i ljubavi prema porodici. U svetu gde je besmrtnost možda samo iluzija, poziv na uživanje u životu može biti najvažnija lekcija.
