Predsednik Vlade Crne Gore, Milojko Spajić, izjavio je da su Ujedinjene nacije prihvatile amandmane zvanične Podgorice na nacrt Rezolucije o Srebrenici, o kojoj bi se trebalo glasati 23. maja. Spajić je rekao da su amandmani koje su poslali dodatan doprinos regionalnom pomirenju i odnosima među narodima na Balkanu.
Amandmani Crne Gore su dostavljeni u kasnijem procesu, ali iz UN je ranije saopšteno da su nadležna tela „nastoje“ da izmene predlog Vlade u Podgorici. Spajić je najavio da će Crna Gora glasati za Rezoluciju koja uspostavlja 11. jul kao dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, ali da je neće kosponzorisati.
Vlada u Podgorici traži da se Rezolucijom naglasi da su sudske presude u vezi sa genocidom donete protiv pojedinaca, a ne etničkih grupa ili država, te da se potvrdi nepovredivost Dejtonskog sporazuma. Međutim, vlast u Crnoj Gori nije jedinstvena u stavu o Rezoluciji o Srebrenici, protiv koje su aktuelni predsednik Skupštine Crne Gore, Andrija Mandić, i čelnik nekadašnjeg Demokratskog fronta, Milan Knežević.
Mandić i Knežević su inicirali usvajanje Rezolucije o Jasenovcu, što se smatra pritiskom na Vladu da odustane od podrške Rezoluciji o Srebrenici. Predlagači Rezolucije su Nemačka i Ruanda.
Spajić je izjavio za Radio televiziju Crne Gore da su Ujedinjene nacije prihvatile amandmane Crne Gore na tekst Rezolucije o Srebrenici, koja bi trebala biti usvojena 23. maja. Ovi amandmani su, prema Spajićevim rečima, doprinos regionalnom pomirenju i odnosima među narodima na Balkanu.
„Suština amandmana koje smo poslali je tu, i mislimo da je to dodatni doprinos regionalnom pomirenju i dobrom odnosu između Srba, Bošnjaka i svih drugih naroda na Balkanu“, rekao je Spajić.
Iako su amandmani Crne Gore dostavljeni kasnije u procesu, iz UN su saopštili da pokušavaju da izađu u susret intervenciji Vlade u Podgorici. Spajić je ranije najavio da će Crna Gora glasati za Rezoluciju kojom se 11. jul uspostavlja kao dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, ali je neće kosponzorisati.
Vlada u Podgorici je tražila da se Rezolucijom jasnije definiše da su sudske presude u vezi sa genocidom donete protiv pojedinaca, a ne etničkih grupa ili država, i da se potvrdi nepovredivost Dejtonskog sporazuma.
Međutim, vlast u Crnoj Gori nije jedinstvena u stavu o Rezoluciji o Srebrenici. Aktuelni predsednik Skupštine Crne Gore, Andrija Mandić, i jedan od čelnika nekadašnjeg Demokratskog fronta, Milan Knežević, oštro se protive ovoj Rezoluciji.
Oni su inicirali usvajanje Rezolucije o Jasenovcu, što se smatra pritiskom na Vladu da odustane od podrške Rezoluciji o Srebrenici. Predlagači Rezolucije o Srebrenici su Nemačka i Ruanda.
Očekuje se da će pitanje Rezolucije o Srebrenici biti aktuelno u javnosti u narednim danima, posebno zbog dela vlasti u Crnoj Gori koji se protive podršci ovoj Rezoluciji. Sve oči će biti uprte u sednicu na kojoj će se glasati o Rezoluciji, koja će imati značajan uticaj na odnose među narodima na Balkanu.
