Ministar kulture Nikola Selaković uputio je saučešće povodom smrti istaknutog teatrologa Miroslava Radonjića, što je izazvalo duboku tugu u kulturnoj zajednici Srbije. Radonjić je bio prepoznat kao jedan od ključnih figura na pozorišnoj sceni, a njegov doprinos umetnosti ostavio je neizbrisiv trag.
Miroslav Radonjić bio je ne samo teatrolog, već i pozorišni i radio-dramski kritičar, koji je tokom svoje karijere radio na očuvanju i promociji pozorišne umetnosti. Njegova posvećenost mladima i nastojanje da im prenese ljubav prema pozorištu bili su izuzetno važni za razvoj kulturne svesti u Srbiji. Selaković je u svom saučešću naglasio kako je Radonjić bio sinonim za pozorišnu umetnost i kako je svojim radom nastojao da pozorišnu scenu otrgne od zaborava.
Jedan od najznačajnijih doprinosa Miroslava Radonjića bio je njegov rad u Pozorišnom muzeju Vojvodine, gde je bio aktivan od samog nastanka ove institucije. Njegova stručnost i strast prema pozorištu doprineli su tome da muzejski sadržaji budu bogatiji i pristupačniji publici. Radonjić je bio posvećen očuvanju pozorišne baštine i sticanju novih znanja, čime je značajno obogatio kulturni pejzaž Srbije.
Selaković je istakao da će Radonjić ostati zapamćen ne samo kroz svoja dela, već i kao svetionik budućim generacijama. Njegova sposobnost da inspiriše i motiviše mlade umetnike i kritičare bila je neprocenjiva, a njegovo ime će ostati urezano u srcima mnogih koji su imali privilegiju da ga poznaju ili da uče od njega.
U saučešću se takođe naglašava koliko je Radonjić bio cenjen među svojim kolegama. Njegova smrt predstavlja gubitak ne samo za porodicu i prijatelje, već i za celu kulturnu zajednicu. Selaković je uputio duboke izraze saučešća porodici, prijateljima, kolegama i svima koji su ga poznavali i poštovali. Neka počiva u miru, poručio je Selaković, izražavajući tako kolektivnu tugu i zahvalnost za sve što je Radonjić učinio za pozorište i kulturu.
Sa Radonjićem odlazi jedna era u pozorišnoj kritici i teoriji u Srbiji, a njegovo nasleđe će živeti kroz radove i uticaj koje je imao na mlade talente. Njegova sposobnost da razume i interpretira pozorišne umetnosti bila je izvanredna, a njegovi uvidi i analize poslužili su kao smernice mnogim umetnicima i kritičarima.
Ova tragična vest podseća na važnost očuvanja kulturnog nasleđa i na potrebu da se prepoznaju i cene doprinosi pojedinaca koji su posvećeni kulturi. Miroslav Radonjić je bio jedan od tih pojedinaca, a njegovo nasleđe će ostati inspiracija za sve koji se bave pozorištem i umetnošću.
U vreme kada su pozorišne umetnosti suočene s brojnim izazovima, Radonjićeva posvećenost i strast za pozorištem treba da služe kao podsticaj svima koji žele da doprinesu ovoj umetnosti. Njegov rad će živeti kroz generacije, a sećanje na njega će ostaće živo u srcima onih koji su ga poznavali i cenili.
Završavajući svoje saučešće, Selaković je naglasio koliko je važno da se čuva sećanje na ovakve ličnosti, te pozvao sve da se prisete doprinosa koje su ovakvi umetnici ostavili u svetu kulture. Miroslav Radonjić, kao veliki kulturni pregalac, ostaće zauvek urezan u istoriju srpske pozorišne umetnosti.
