Povodom Međunarodnog dana sreće objavljen je novi Svetski izveštaj o sreći, u kojem su predstavljeni i rezultati istraživanja o zadovoljstvu životom stanovnika Srbije. Istraživanje sprovedeno u periodu između 2021. i 2023. godine otkrilo je da je Srbija zabeležila značajan skok na godišnjem barometru blagostanja, sa 69 pozicija u odnosu na prethodno istraživanje iz 2006-2010. godine.
U istraživanju koje je sproveo „Gallup“ u saradnji sa Univerzitetom u Oksfordu, Istraživačkim centrom blagostanja i Mrežom rešenja za održivi razvoj pri Ujedinjenim nacijama, Srbija se istakla kao jedna od najsrećnijih zemalja za mlađe od trideset godina, zauzimajući treće mesto u svetu. Međutim, stariji stanovnici Srbije nisu tako zadovoljni životom, te su zauzeli 54. mesto u toj kategoriji, što je uticalo na generalnu poziciju zemlje na listi sreće.
Zanimljivo je da je trend drastične razlike u zadovoljstvu između mlađih i starijih osoba primećen i u drugim zemljama, poput Hrvatske, Bugarske, Moldavije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Paragvaja. Razlozi za ove razlike se pripisuju generacijskim i istorijskim uzrocima, pri čemu se ističe da starija populacija u ovim zemljama nosi najviše ožiljaka od ratova devedesetih godina.
Na Zapadu je primećen trend opadanja osećaja blagostanja kod mlađih osoba u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi, što je dovelo do izbacivanja SAD sa liste 20 najsrećnijih nacija. Istovremeno, stariji od 60 godina u Velikoj Britaniji su se našli u top 20 najsrećnijih starijih generacija u svetu.
Nordijske zemlje i dalje dominiraju na listi sreće, gde je Finska zadržala prvo mesto već sedmu godinu zaredom, dok su i Danska, Island, Švedska i Norveška visoko rangirane. Kao faktori koji su doprineli sreći u ovim zemljama navode se očekivanje zdravog života, visok BDP po stanovniku, socijalna podrška, niska korupcija i visoko poverenje u institucije.
Na drugom kraju spektra nalaze se zemlje poput Avganistana, Libana, Lesota, Sijera Leonea i Konga, koje se nalaze na začelju liste najsrećnijih zemalja na svetu.
Istraživači su zaključili da uzroci promena u nivou sreće nisu direktno otkriveni, ali se pretpostavlja da je rastuća zabrinutost zbog uticaja društvenih mreža, nejednakosti prihoda, stambene krize i strahova od ratova i klimatskih promena doprinela ovim trendovima.
