Prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), osnovni scenarij predviđa da će evropske zemlje postepeno napustiti ruska fosilna goriva do 2030. godine. Udeo Rusije u uvozu gasa u Evropsku uniju smanjen je sa 41% u 2021. na 15% u prvih 10 meseci 2023. godine, prema izveštajima Evrostata. Nemačka je preorijentisala uvoz prirodnog gasa na Norvešku, čiji je udeo povećan sa 19% na 60%, kao i na zemlje poput Belgije i Holandije.
MMF ističe da je ova tranzicija deo šireg napora da se smanji zavisnost evropskih zemalja od fosilnih goriva iz Rusije, koji su postali politički i ekonomski osetljivi nakon vojne agresije Rusije na Ukrajinu 2014. godine. Evropska unija želi da diversifikuje svoje snabdevanje energijom i smanji političke rizike koji proizilaze iz zavisnosti od jednog dobavljača.
Rusija je tradicionalno bila jedan od najvećih dobavljača prirodnog gasa Evropskoj uniji, ali su sankcije i politički konflikti doveli do smanjenja njenog uvoza. Evropske zemlje traže alternativne izvore energije, kao što su obnovljivi izvori energije i tečni prirodni gas, kako bi smanjile svoju ranjivost i diversifikovale svoje izvore energije.
Norveška je postala ključni igrač u evropskom tržištu prirodnog gasa, pružajući stabilnost i pouzdanost u snabdevanju. Njena uloga će verovatno nastaviti da raste kako se evropske zemlje okreću ka alternativnim izvorima energije. Norveški gas je takođe više ekološki prihvatljiva opcija u poređenju sa ruskim gasom, jer potiče iz čistijih izvora i ima niže emisije CO2.
Pored Norveške, evropske zemlje takođe traže nove izvore energije u zemljama Bliskog istoka, Afrike i Amerike. Razvoj tehnologija za ekstrakciju tečnog prirodnog gasa (LNG) omogućio je evropskim zemljama da razmotre nove dobavljače i smanje svoju zavisnost od tradicionalnih izvora energije.
Tranzicija ka alternativnim izvorima energije takođe ima ekonomske implikacije, jer će evropske zemlje morati da ulože u infrastrukturu i tehnologije koje podržavaju nove izvore energije. Ovo će zahtevati velike investicije, ali će istovremeno otvoriti nove mogućnosti za ekonomski rast i razvoj novih industrija.
U celini, tranzicija ka alternativnim izvorima energije predstavlja veliki izazov za evropske zemlje, ali i priliku za transformaciju svojih ekonomija i smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva. Diversifikacija snabdevanja energijom može pomoći evropskim zemljama da postanu energetski nezavisnije, ekonomski otpornije i ekološki održivije.
Evropska unija i njeni članice moraju pažljivo planirati i sprovesti ovu tranziciju kako bi osigurali stabilnost i sigurnost snabdevanja energijom, dok istovremeno promovišu ekonomski rast i zaštitu životne sredine. Ukoliko uspeju da uspešno pređu na alternativne izvore energije, evropske zemlje će biti korak bliže ostvarivanju svojih ciljeva održivog razvoja i borbi protiv klimatskih promena.
