Uprkos tome što je bio jedan od ključnih političara u bivšoj Jugoslaviji, ubistvo ministra odbrane SRJ Pavla Bulatovića ostaje bez rešenja čak i više od dva decenija nakon tragičnog događaja. Bulatović, koji je bio poznat po skromnom načinu života i odsustvu obezbeđenja, ubijen je 7. februara 2000. godine u restoranu Fudbalskog kluba Rad na Banjici. Ubica se prikrao kroz fudbalski teren i iz automatskog oružja ispalio tri rafala u pravcu ministra, koji je u tom trenutku sedeo s prijateljima. Nažalost, Bulatović je preminuo na licu mesta, dok su njegovi prijatelji, Vuk Obradović i Mirko Knežević, zadobili lakše povrede.
Istraga o ubistvu pokrenuta je odmah, a uključivala je i vojne policijske jedinice. Iako je Beograd bio blokiran i započeta je potraga za ubicom, niko nije uhvaćen. U prvim fazama istrage, potvrđeno je da su sa atentatorom bila dvojica saučesnika, što je dodatno zakomplikovalo situaciju jer su svi pokušaji da se otkriju njihovi identiteti ostali bez uspeha.
Iako su bezbednosne službe i policija trebale da rade zajedno na pronalaženju ubica, saradnja je bila neproduktivna. Anketni odbor Skupštine preuzeo je istragu, saslušavajući brojne svedoke iz tadašnjih državnih struktura. Ipak, umesto da se fokusiraju na otkrivanje istine, službe su se međusobno optuživale za nedostatak informacija, što je rezultiralo time da su ključni podaci ostali neotkriveni.
Zaključak opsežnog izveštaja iz 2002. godine, koji je sadržao gotovo 1.000 stranica, ukazivao je na to da je Bulatović likvidiran zbog njegovih napora da spreči mahinacije prilikom nabavke vojne opreme. Postojale su i druge teorije, koje su sugerisale da je Bulatović znao previše o delovanju kriminalnih grupa u Srbiji, među kojima je najistaknutiji bio klan „Amerika“, povezan sa trgovinom drogom i duvanom.
U okviru istrage, policija je saslušavala i mnoge poznate prestoničke kriminalce, uključujući Ivana Delića iz Budve, koji je bio povezan sa beogradskom kriminalnom scenom. Iako su postojale informacije o njegovim vezama sa ubistvom, nikada nije bio uhapšen, što je dodatno podstaknulo spekulacije o korupciji unutar policijskih struktura i vezama sa organizovanim kriminalom.
Pavle Bulatović rođen je 1948. godine u Gornjim Rovcima, a pre svoje političke karijere bio je akademik i urednik. Tokom svoje karijere, obavljao je ključne funkcije, uključujući ministra unutrašnjih poslova Crne Gore i ministra odbrane SRJ. Njegova smrt ostavila je dubok trag u društvu, a mnogi smatraju da je njegova skromnost i integritet možda bili razlog zbog kojeg je postao meta atentata.
Balša Bulatović, Pavlov sin, nedavno je komentarisao situaciju, ističući da se mnogo toga promenilo u vlasti od 2000. godine, ali da je ćutanje o ovom zločinu ostalo. On veruje da Pavlova duša vapi za istinom, pravdom i kaznom za one koji su odgovorni za njegovu smrt.
Iako su prošle godine od ubistva, slučaj Pavla Bulatovića ostaje otvoren i neistražen, simbolizujući ne samo neefikasnost pravosudnog sistema, već i duboke probleme unutar društva u celini. Ova tragedija, kao i mnoge druge u istoriji Srbije, postavlja pitanja o sigurnosti, pravdi i transparentnosti u radu institucija koje bi trebale da štite svoje građane.
