Nakon pet godina od tragičnog gubitka Dušana Micića u saobraćajnoj nesreći, njegovi roditelji napokon su dočekali vest koja im uliva nadu – država Srbija je naložila reviziju slučaja koji bi mogao konačno dovesti do podizanja optužnice. Dušan je poginuo kada je na njega naleteo vršnjak vozeći „BMW“ sa probnom vozačkom dozvolom.
Nakon prvobitne optužnice koja nije imala dovoljno dokaza za suđenje, upornost i borba roditelja, uz podršku mnogih drugih roditelja koji su prošli kroz slične situacije, dovela je do ove prekretnice. Marta Micić, majka Dušana, ističe da je odluka o reviziji označila početak njene borbe za pravdom, jer su prošle četiri i po godine bez ikakvog sudskog procesa.
Preduzeti su koraci veštačenja i saobraćajnog veštačenja kako bi se prikupili dovoljni dokazi za podizanje optužnice. Marta veruje u istinu i pravdu, ističući da duguje Dušanu da istina izađe na videlo. Ona prolazi kroz teške trenutke, ali se budi s osećajem da nešto nije u redu, vođena osećajem nepravde i ljubavlju prema sinu.
Njena borba za pravdom prati i podržava kabinet Zagorke Dolovac, koji je pažljivo saslušao sve roditelje čija su deca nastradala u saobraćaju, pružajući im podršku i profesionalan odnos. Marta se osvrće i na teško podnošenje Dušanovog rođendana, kada obiluje sećanjima na sina, kao i na tradiciju obeležavanja godišnjice smrti i rođendana na groblju uz prisustvo Dušanovih drugara.
Dušanova majka ističe da ovaj gest društva čuvanja uspomene na njega predstavlja neko vrste Dušanovog nasleđa, te da se oseća ponosno kada čuje kako se njegovi drugari razvijaju i napreduju u životu. Ipak, neizostavni osećaj tuge prisutan je jer sve što su planirali zajedno nije ostvareno zbog njegove prerane smrti.
Marta Micić ističe da njen cilj nije lična pobeda, već borba za pravdu u ime sina Dušana. Njena priča o borbi za istinu, pravdu i sećanje na sina mobilizuje i inspiriše mnoge u zajednici, ističući važnost borbe za pravdu i istinu u slučajevima tragičnih gubitaka koji mogu promeniti živote porodica zauvek.
