Svemirski kamen koji je udario u Zemlju pre 66 miliona godina uzrokovao je katastrofu koja je dovela do izumiranja dinosaurusa i drugih oblika života, ali još veći meteorit sleteo je pre 3,26 milijardi godina, izazivajući uništenje širom sveta. Nova studija objavljena u časopisu „Proceedings of the National Academy of Sciences“ otkriva da je ova drevna katastrofa mogla biti korisna za evoluciju života, jer je poslužila kao „džinovska bomba za đubrivo“ za arheje – jednoćelijske organizme koji su dominirali u to vreme.
Istraživači su analizirali efekte udara meteorita koristeći dokaze iz drevnih stena u regionu Barberton Greenstone Belt u Južnoj Africi. Geolog sa Univerziteta Harvard, Nađa Drabon, vodeći autor istraživanja, navodi da je život brzo napredovao nakon udara, jer je meteorit omogućio pristup ključnim hranljivim sastojcima kao što su fosfor i gvožđe. Tokom paleoarhejske ere, Zemlja je bila drugačije mesto, sa većim i češćim udarima meteorita.
Meteorit je bio veoma velik, bogat ugljenikom i sadržavao fosfor. Udari su bili brzi i žestoki, uz izazivanje cunamija, prelivanje obala i zagrevanje atmosfere. Bilo je potrebno nekoliko godina do decenija da se atmosfera ohladi i vodena para vrati u okean. Međutim, udar je isporučio velike količine fosfora, koji je hranljiva materija neophodna za mikrobe.
Udar je stvorio okruženje idealno za mikrobe, mešajući duboke vode bogate gvožđem u pliće vode. Drabon opisuje udare kao džinovske bombe đubriva i ističe da je pre 3,2 milijarde godina život bio mnogo jednostavniji. Mikroorganizmi su bili relativno jednostavni, raznovrsni i brzo su se razmnožavali. U to vreme, Zemlja je bila poput vodenog sveta, sa malo vulkanskih aktivnosti i kontinentalnih stena.
Dokazi o udaru uključuju hemijske tragove meteorita, male sferične strukture formirane od rastopljenih stena i komade morskog dna odnesene cunamijem. Studija naglašava da su udari meteorita, iako su katastrofalni, mogli biti korisni za razvoj života na Zemlji u dalekoj prošlosti.
