Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik Prepodobnog Isidora Pelusiota, jednog od najobrazovanijih ljudi svog vremena i zaštitnika onih koji se bave pisanjem. Isidor je bio rođen u Egiptu, kao sin uglednih roditelja, i bio je u srodstvu sa aleksandrijskim patrijarsima Teofilom i Kirilom. Njegov život i dela ostavili su značajan trag u pravoslavnoj tradiciji.
Prema izvorima, Isidor se posvetio duhovnom životu nakon što je proučio sve svetske nauke, odričući se bogatstva i slave zbog ljubavi prema Hristu. Njegova predanost pravoslavlju bila je očigledna, a bio je poznat kao veliki branitelj i tumač verovanja. Istoričar Nikifor navodi da je Isidor napisao više od deset hiljada pisama, obraćajući se različitim ljudima u kojima ih je ukoravao, savetovao, tešio i poučavao. U jednom od svojih pisama ističe: „Važnije je poučavati se dobrodeteljnom životu nego li krasnorečivom propovedanju“. U drugom pismu savetuje: „Ako ko želi da mu se vrline pokažu velikim, neka ih smatra malim, i one će se zaista pokazati velikim“.
Isidor je sledio osnovno pravilo da prvo treba delovati, a zatim učiti, uzimajući Gospoda Isusa kao svoj uzor. Tokom vremena kada je sveti Jovan Zlatousti bio progonjen, Isidor se stavio na njegovu stranu. Pisao je patrijarhu Teofilu, ističući veličinu Zlatoustove ličnosti i molio ga da se uzdrži od mržnje prema njemu. Isidor je živeo dugo i postigao mnogo, a preminuo je 436. godine.
U dodatnim vestima, patrijarh Pavle je naglasio da žene mogu ulaziti u crkvu tokom menstruacije, ali je takođe ukazao na ono što bi trebale ili ne trebale raditi u tom periodu. Ovaj stav može biti važan za razumevanje crkvenih pravila i običaja koji se odnose na žene.
U drugom događaju, četrdeset dana nakon Hristovog rođenja, Bogorodica je odvela svog sina u jerusalimski hram kako bi ga, u skladu sa zakonom, posvetila Bogu i očistila sebe. Ovaj trenutak je zabeležen kao jedan od značajnih događaja u hrišćanskoj tradiciji i simbolizuje važnost posvećenosti Bogu.
U vezi sa temom duhovnosti, starac Sava Pskovo-Pečerski govorio je o ljudima koji se bave psovanjem, ukazujući na to da takvi ljudi sami sebe podvrgavaju prokletstvu. Njegova izreka „S ovakvim čovekom ne smemo da jedemo i pijemo“ naglašava ozbiljnost greha i potrebu za izbegavanjem zlih uticaja.
Isidor Pelusiot nije bio samo učitelj, već i praktičar hrišćanskog života, ostavljajući za sobom mudre savete i pouke koje su relevantne i danas. Njegov život i dela inspirišu mnoge vernike da se posvete duhovnom razvoju i da teže vrlinama koje je on promovisao. U svetu koji često zaboravlja na duhovne vrednosti, Isidorova poruka ostaje snažna, pozivajući ljude da se okrenu unutrašnjem životu i da traže dublje značenje u svakodnevnim aktivnostima.
Sveti Isidor Pelusiot, kroz svoja dela i reči, ostaje svetionik pravoslavnog učenja, podsećajući sve nas na važnost duhovnosti i moralnosti u životu. Njegovo nasleđe nastavlja da inspiriše generacije, podstičući ih da se bave pisanjem, učenjem i širenjem dobrih dela, čime doprinosimo boljem razumevanju i primeni pravoslavne vere u svakodnevnom životu.
