Sugrađani Beograda koji su priključeni na daljinsko grejanje i koji su tokom proteklog perioda imali problema sa grejanjem, mogu se osloniti na umanjenje svojih računa. Naime, u slučaju da korisnik nije imao grejanje jedan dan, račun će biti umanjen za cenu dva grejna dana, kako objašnjavaju iz „Beogradskih elektrana”. Ova kompanija snabdeva više od 22,5 miliona kvadrata stambenog i poslovnog prostora, što uključuje više od 360.000 stanova.
Prema Odluci o snabdevanju toplotnom energijom u Beogradu, potrošačima se odobrava bonifikacija u slučaju kada prekid isporuke toplotne energije traje duže od 24 časa. U poslednjem periodu nije bilo većih sistemskih poremećaja u radu proizvodnih i distributivnih postrojenja, što znači da su korisnici većinom dobijali toplotnu energiju bez problema. U slučaju pojedinačnih kvarova, ekipe za hitne intervencije brzo reaguju i otklanjaju probleme.
Od početka grejne sezone, proizvodna i distributivna postrojenja radila su neprekidno tokom 42 dana, obezbeđujući toplotnu energiju korisnicima. Iako je daljinsko grejanje jedan od najkomfornijih načina grejanja, neki korisnici ukazuju na nepravednost plaćanja za kvadrate u kojima ne borave. U vezi sa tim, „Beogradske elektrane” ističu da se za nove zgrade grejanje naplaćuje prema utrošku, u skladu sa Zakonom o energetskoj efikasnosti.
Investitori su obavezni da izgrade unutrašnje grejne instalacije i postave opremu koja omogućava kupcima stanova naplatu prema isporučenoj količini toplotne energije za svaki stan pojedinačno. Ovo je značajan korak ka efikasnijem korišćenju energije i smanjenju troškova za potrošače.
Kada je reč o toplana koje koriste biomasu, „Beogradske elektrane” navode da prirodni gas ostaje primarni energent. U toplotnim izvorima ne sagoreva se biomasa, ali se preuzima toplotna energija dobijena iz biomase. Od prošle godine, kompanija preuzima toplotnu energiju iz Spalionice „Vinča”, koja iznosi 56,5 megavata. Ova energija, dobijena spaljivanjem komunalnog otpada, distribuira se potrošačima koji su priključeni na Toplanu „Konjarnik”.
Strategija „Beogradskih elektrana” je da u budućnosti realizuje projekte koji će omogućiti korišćenje obnovljivih izvora energije, čime će se smanjiti zavisnost od uvoza energenata. Ovo je posebno važno u svetlu globalnih klimatskih promena i potreba za održivim razvojem.
Cena daljinskog grejanja ostaje jedinstvena za sve korisnike, bez obzira na energent koji se koristi za proizvodnju. Broj priključenih potrošača i dalje je veći od broja onih koji se isključuju sa sistema daljinskog grejanja. Interesantno je da su zahtevi za isključenje poslovnog prostora veći u odnosu na stambene jedinice. Kada se radi o stambenim prostorima, najčešće se radi o pojedinačnim slučajevima, kao što su stanovi koji se iz različitih razloga ne koriste.
U zaključku, Beograd se suočava s izazovima u pogledu grejanja, ali „Beogradske elektrane” nastoje da unaprede svoje usluge i obezbede efikasnije snabdevanje potrošača toplotnom energijom. Kroz primenu novih tehnologija i obnovljivih izvora energije, cilj im je da smanje troškove i učine sistem daljinskog grejanja održivijim za sve korisnike. U tom kontekstu, važno je da potrošači budu informisani o svojim pravima i mogućnostima koje im pruža ovaj sistem.
