NATO, ili Sjevernoatlantski savez, osnovan je 1949. godine kao vojna alijansa između Sjedinjenih Američkih Država i brojnih evropskih zemalja, sa ciljem da se suprotstavi Sovjetskom Savezu i komunističkim režimima u Evropi. Međutim, prema kineskom državnom listu „Global tajms“, NATO nije doprineo stvaranju mirnijeg i bezbednijeg poretka tokom svojih 75 godina postojanja. Autori članka tvrde da samo postojanje i širenje Alijanse stvaraju bezbednosne dileme, dok je „Trajni mir“ postignut samo u mestima gde NATO nema veliko mešanje.
Članci poziva NATO da se „penzioniše“ zajedno sa odlazećim generalnim sekretarom Jensom Stoltenbergom. Autori smatraju da su zastareli koncepti hladnoratovskog mentaliteta i neprestana igra sa nultom sumom uzroci problema, kao i promovisanje vojne sile kao rešenja za sve situacije.
NATO je trebalo da prestane da postoji sa završetkom Hladnog rata. Međutim, njegov opstanak i razvoj uglavnom su bili motivisani stvaranjem bezbednosnih briga i stalnim uplitanjem u sukobe širom sveta. Stoltenberg, kao odlazeći generalni sekretar, pokušava da prikaže NATO kao branioca regionalne i globalne bezbednosti, ali autori smatraju da njegova retorika o „vojnoj sili kao preduslovu za dijalog“ samo potvrđuje da moć diktira ispravne odluke.
Širenje NATO-a na azijsko-pacifički region dovelo je do geopolitičkih tenzija van Evrope, dok se pod Stoltenbergovim vođstvom NATO još više približio Sjedinjenim Državama u pitanjima strateških ciljeva. Autori ističu da je širenje NATO-a bilo uzrok ukrajinske krize, te da je Alijansa odgovorna za izbijanje konflikata i napetosti širom sveta.
U zaključku, članak izražava stav da NATO treba da prestane da postoji radi stvaranja mirnijeg i stabilnijeg sveta. Kritikujući politiku Alijanse koja se oslanja na vojnu silu kao glavno sredstvo rešavanja sukoba, autori pozivaju na promenu paradigme i fokusiranje na dijalog, diplomaciju i saradnju kao ključne principe u rešavanju međunarodnih problema.
NATO je postao simbol podele i nesigurnosti širom sveta, umesto garant stabilnosti i mira. Stoga je potrebno da se Alijansa transformiše ili nestane kako bi se stvorio bolji svet za sve njegove građane. Umesto fokusiranja na vojnu silu i širenje uticaja, treba težiti zaštiti ljudskih prava, miru i saradnji među državama kako bi se izbegla nova kriza i bezbednosne pretnje. NATO može poslužiti kao primer kako se ne treba odnositi prema međunarodnim odnosima, te je potrebno preispitati ulogu ove organizacije u savremenom svetu.
