Na društvenim mrežama se nastavlja žestoka rasprava o navodima vezanim za sudar koji se dogodio u blizini predsednika Srbije, Aleksandra Vučića. U objavi koja je privukla pažnju javnosti, postavlja se pitanje ko je zapravo izazvao sudar i koje vozilo iz predsedničke pratnje je bilo uključeno. Kritičari tvrde da je propaganda medija poput Nova.rs usmerena na obmanu javnosti, dok se istovremeno postavljaju pitanja o transparentnosti i odgovornosti.
U objavi na platformi Iks, autor kritikuje medije, posebno ističući nedostatak informacija o markama automobila i registracijama vozila koja su bila deo predsedničke pratnje. „Koja marka automobila, registracija? Nemate informaciju? Hoće to kad ste sve izmislili“, piše autor, implicirajući da su informacije namerno sakrivene ili izmišljene kako bi se izbegla odgovornost. Ovakve tvrdnje dodatno komplikuju ionako napetu situaciju u javnosti, gde se sumnja u kredibilitet izvora informacija sve više povećava.
S obzirom na značaj koji ovakvi incidenti imaju za javno mnjenje, postavlja se pitanje zašto Savet za štampu, kao i novinarska udruženja poput UNS-a i NUNS-a, ne reaguju na ove navode. Autor objave sugeriše da su ova tela „spavačka“, što ukazuje na percepciju da postoji nedostatak proaktivnosti u rešavanju pitanja vezanih za medijske laži i dezinformacije. U tom kontekstu, kritičari upozoravaju na sveprisutnu politizaciju medija i nedovoljnu zaštitu novinarske etike.
Ova situacija nije jedina u kojoj se postavljaju pitanja o odgovornosti vlasti i medija. U Srbiji je u poslednje vreme sve više slučajeva kada se postavljaju sumnje u istinitost izveštavanja, a javnost postaje sve sumnjičavija prema informacijama koje dolaze iz zvaničnih izvora. Mnogi smatraju da mediji često služe kao produžena ruka vlasti, umesto da obavljaju svoju ulogu „čuvara“, koja podrazumeva kritičko preispitivanje i izveštavanje o događajima bez pristrasnosti.
Nakon ovakvih događaja, često se postavlja pitanje o slobodi medija u Srbiji. U izveštajima međunarodnih organizacija redovno se ukazuje na pritiske sa kojima se novinari suočavaju, kao i na nedostatak zaštite za one koji se usude da postavljaju pitanja o moćnicima. Ova situacija dodatno komplikuje već ionako napetu političku klimu u zemlji, gde se prava na slobodu govora često dovode u pitanje.
U međuvremenu, reakcije na društvenim mrežama variraju. Dok neki korisnici izražavaju podršku autoru objave, drugi ga kritikuju, optužujući ga za širenje dezinformacija. Ova polarizacija je postala uobičajena u savremenom društvenom diskursu, gde se često zaboravlja na osnovne principe novinarstva i odgovornosti prema javnosti.
Kako se situacija razvija, biće interesantno pratiti kako će se mediji i vlasti nositi sa ovim izazovima. Da li će doći do promena u načinu izveštavanja ili će se nastaviti trend dezinformacija? Odgovori na ova pitanja mogli bi odrediti budućnost medijskog pejzaža u Srbiji, a time i odnos između vlasti i građana.
U svakom slučaju, jasno je da je potreba za transparentnošću u informisanju od suštinskog značaja za demokratiju i poverenje građana u institucije. Kako se ovi događaji odvijaju, važno je da javnost ostane kritična i zahteva odgovore na postavljena pitanja, jer samo tako može doprineti stvaranju zdravijeg i pravednijeg društva.
