Na Kopaonik biznis forumu, generalni direktor kompanije „Siemens Energy“, Petar Šainović, istakao je značajnu globalnu potražnju za gasnim turbinama, naglašavajući da su svi fabrički kapaciteti popunjeni. Ova potražnja, kako je rekao, ukazuje na to da gas kao energent nije na zalasku, već doživljava ekspanziju. Šainović je objasnio da su mnogi faktori doprineli ovoj situaciji, a jedan od ključnih je proces dekarbonizacije i prelazak sa uglja na gas.
U svetu, posebno u zemljama koje su visoko zavisne od uglja, poput Srbije, gas postaje atraktivnija opcija. Šainović je naveo primere zemalja kao što su Poljska, Češka, Rumunija, Mađarska, Hrvatska i Slovenija, koje planiraju značajne investicije u gasnu infrastrukturu. Poljska, na primer, planira izgradnju gasnih elektrana kapaciteta od 10 gigavata, dok Češka planira četiri gigavata, a Rumunija 3,5 gigavata. Ove brojke ukazuju na trend koji se može primetiti u čitavom regionu.
Šainović je takođe naglasio kako investitori već rezervišu proizvodne kapacitete, plaćajući velike sume novca samo da bi obezbedili svoje slotove. Ova „utrka“ za rezervacijom kapaciteta pokazuje koliko je gasna energija postala prioritetna za mnoge zemlje. Prema njegovim rečima, važno je pratiti ove trendove i pronaći mesto za gas u energetskom miksu Srbije, uzimajući u obzir iskustva drugih zemalja u Istočnoj Evropi.
Suštinski, gas se nameće kao ključni energent u kontekstu globalnog prelaska na održivije izvore energije. Dok se mnoge zemlje suočavaju sa nužnošću smanjenja emisije ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova, prelazak na gas predstavlja realnu i praktičnu alternativu koja može pomoći u postizanju ovih ciljeva. U tom smislu, gasne turbine predstavljaju ne samo tehničko rešenje, već i važan korak ka energetskoj tranziciji.
Šainović je takođe istakao da je ovo vreme prilike za kompanije koje se bave proizvodnjom gasne opreme, ali i za države koje žele da modernizuju svoj energetski sektor. Ulaganja u gasnu infrastrukturu mogu doneti brojne ekonomske koristi, uključujući poboljšanje energetske sigurnosti, smanjenje zavisnosti od uvoza i stvaranje novih radnih mesta.
U kontekstu Srbije, ovo predstavlja izazov i priliku. Dok se zemlja suočava sa potrebom da smanji emisije iz sektora energetike, gas može igrati ključnu ulogu u tom procesu. Pored toga, kako se tržište razvija, postoji mogućnost za razvoj novih tehnologija i inovacija koje mogu unaprediti efikasnost i smanjiti troškove.
Uzimajući u obzir sve ove aspekte, jasno je da je trenutak za razmatranje gasnih rešenja sada. Kako su se zemlje u regionu već opredelile za gas kao ključni energent, Srbija bi trebala da razmotri svoje strategije i prilagođava ih trenutnim svetskim trendovima. S obzirom na veću potražnju i investicije, postavlja se pitanje kako će se Srbija pozicionirati u ovom novom energetski orijentisanom svetu.
Na kraju, Šainović je ukazao na to da je važno pratiti globalne trendove i reagovati na njih, kako bi se osigurao održiv i prosperitetan energetski sektor u Srbiji. Gas, kao prelazno rešenje, može poslužiti kao most ka čistijim i održivijim izvorima energije, čime bi se osigurala energetska budućnost zemlje.
