Milovan Spasojević i Mile Luković su bili dva imena koja su obeležila istoriju kriminala na jugu Srbije. Njihove priče i zločini i danas se prepričavaju, ali takođe se priča i o kletvama koje su ih pratile tokom njihovih života.
Spasojević, penzionisani rudar, je na samrtničkoj postelji prokleo svog sina Dušana, poznatog kao Šiptar, vođu „zemunskog klana“. Takođe je poručio da ne želi da mu se sin pojavi ni na grobu, što se i desilo. Sa druge strane, Luković je izgubio oca nakon što je uhapšen zbog krađa u Beogradu 1997. godine. Otac Mileta Lukovića je došao u tužilaštvo da se uveri u istinitost informacija o hapšenju svog sina, a nakon potvrde da je sin krenuo stranputicom, vratio se kući i ubrzo se ubio.
Obojica su nastradali u akciji „Sablja“ u Meljaku prilikom bekstva posle ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića u martu 2003. godine. Njihove priče su obavijene misterijom i kletvama koje su ih pratile tokom života.
Spasojević i Luković su odrasli u selima na jugu Srbije, gde su se upoznali i postali prijatelji pre nego što su se upustili u svet kriminala. Spasojević je otišao u Beograd, dok je Luković radio kao zatvorski čuvar u Prištini pre nego što su se ponovo sreli u Beogradu i postali deo najbrutalnije kriminalne organizacije u Evropi.
Njihove priče su ostavile trag ne samo u svetu kriminala, već i u selima na jugu Srbije gde se i danas prepričavaju kao legende. Kletve i tragedije koje su ih pratile tokom života samo su dodatno uvećale mitove oko njihovih imena.
Iako su prošle godine od njihovih smrti, priče o Spasojeviću i Lukoviću i dalje intrigiraju javnost i ostavljaju trag u sećanju ljudi koji su ih poznavali. Njihove živote obeležile su tragedije i zločini, ali i kletve koje su ih pratile do samog kraja. Njihove priče su deo tamne strane srpske istorije koja će zauvek ostati upamćena.
