Vašington — Predsednik Donald Tramp najavio je da u utorak stupaju na snagu tarife od 25 odsto na uvoz iz Meksika i Kanade, što je obnovilo zabrinutost od izbijanja trgovinskog rata u Severnoj Americi. „Sjutra – tarife od 25 odsto Kanadi i 25 odsto Meksiku. I to je početak“, rekao je Tramp novinarima u Beloj kući. Poručio je da je cilj carina da se dva američka suseda primoraju da intenziviraju borbu protiv trgovine fentanilom koji se unosi u SAD.
Tramp je prvobitno najavio carine Meksiku i Kanadi u februaru, ali ih je odložio za mesec dana nakon što su obe zemlje pristale na ustupke. Međutim, u ponedeljak je istakao da „nema prostora za Meksiko ili Kanadu“ da izbegnu velike nove tarife. Ova izjava dolazi u trenutku kada su se odnosi između SAD-a i njihovih severnoameričkih suseda već napetiji zbog različitih trgovinskih sporazuma i pitanja bezbednosti granica.
Uoči najavljenih tarifa, vrednost berzanskih indeksa na američkom tržištu naglo je pala nakon Trampovih komentara. Analitičari predviđaju da bi ovakve mere mogle imati dalekosežne posledice po američku ekonomiju, posebno u sektorima kao što su automobilska industrija i poljoprivreda, gde su Meksiko i Kanada ključni trgovinski partneri.
Tramp je takođe najavio da će tarife na proizvode iz Kine, koje su trenutno na nivou od 10 procenata, povećati za još toliko. Ove mere dodatno komplikuju već napete trgovinske odnose između SAD-a i Kine, koja je najvažniji trgovinski partner Amerike. Tramp je dodatno naglasio da će 2. aprila stupiti na snagu recipročne tarife zemljama koje uvedu carine na američke proizvode, što može izazvati spiralu uzajamnih mera i dodatno otežati međunarodnu trgovinu.
Meksiko i Kanada brzo su se reagovali na najavljene tarife, ističući da će odgovoriti na američke carine. Ove dve zemlje već su se suočavale sa izazovima u trgovinskim odnosima sa SAD-om, a novo povećanje tarifa dodatno će pogoršati situaciju. Predstavnici meksičke i kanadske vlade izjavili su da će se konsultovati sa svojim industrijama kako bi osmislili odgovarajuće mere odmazde.
U međuvremenu, preduzeća u SAD-u izražavaju zabrinutost zbog potencijalnog rasta cena koji bi proizašao iz ovih tarifa. Mnogi analitičari smatraju da bi troškovi uvoza mogli značajno poskupeti, što bi se moglo odraziti na cene proizvoda za potrošače. Povećanje cena bi moglo smanjiti potrošačku potražnju, što bi dodatno negativno uticalo na ekonomiju, koja se već suočava sa izazovima zbog inflacije i globalnih ekonomskih pritisaka.
Trampova administracija tvrdi da su ove tarife neophodne kako bi se zaštitili američki radnici i smanjila trgovinska neravnoteža. Međutim, kritičari upozoravaju da bi ovakve politike mogle rezultirati gubicima radnih mesta u industrijama koje zavise od uvoza, kao i smanjivanjem konkurentnosti američkih proizvoda na međunarodnom tržištu.
U svetlu ovih događaja, mnogi analitičari i ekonomisti pozivaju na dijalog i pregovore umesto na jednostrane trgovinske mere koje mogu izazvati eskalaciju tenzija. Takođe, postoji strah od mogućeg izbijanja trgovinskog rata koji bi mogao imati dugoročne posledice po ekonomiju ne samo SAD-a, već i globalnu ekonomiju.
S obzirom na sve ove faktore, trgovinska politika Trampove administracije ostaje pod velikim pritiskom, a budućnost trgovinskih odnosa između SAD-a, Meksika i Kanade ostaje neizvesna. U narednim danima, pažnja javnosti biće usmerena na reakcije susednih zemalja i moguće posledice koje bi ove mere mogle imati na širu ekonomsku sliku.
