Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog velikomučenika Teodora Stratilata, značajnog svetitelja iz 4. veka, čije delo i život su opisivali mnogi hrišćanski pisci, uključujući i vladiku Nikolaja Velimirovića. Ovaj svetitelj se obeležava dva puta godišnje, 21. februara i 21. juna. Danas se sećamo dana njegove smrti, dok se 21. juna slavi prenos njegovih moštiju iz Iraklije u Evhaitu. Prema legendi, sveti Teodor je zaveštao da njegovo telo bude sahranjeno u Evhaiti, na imanju svojih predaka, što je potvrdio svom slugi Varu u trenutku svog stradanja.
Sveti Teodor Stratilat je bio rimski vojvoda i gradonačelnik Iraklije, a odlučio je da se odrekne svog bogatstva i moći kako bi postao hrišćanin, uprkos svesti da će ga to koštati života. U žitijima se navodi da je svetitelj, uprkos svojim statusima i mladosti, prezreo sve to i izabrao da trpi mučenja zbog svoje vere u Hrista.
Tokom vladavine cara Likinija, svetitelj se suočio sa velikim pritiscima vezanim za religijska opredeljenja. Njegova hrabrost je bila očigledna kada je razbio idole od srebra i zlata, delivši ostatke tim idolima siromašnima, dok je mnoge ljude preobratio u hrišćanstvo. Njegova hrabrost dosegla je i samog cara, kada ga je pozvao da se odrekne svojih paganskih verovanja i prihvati hrišćanstvo.
Teodorovo mučenje je bilo izuzetno brutalno, obuhvatilo je šibanje sa 600 udaraca po leđima i 500 po stomaku, razapinjanje na krst, gađanje strelama, a na kraju je bio pogubljen mačem. Ipak, prema hrišćanskoj tradiciji, tokom svih ovih patnji, Teodor je neprekidno izgovarao reči: „Slava tebi Bože moj, slava ti!“ Ova izjava ukazuje na njegovu nepokolebljivu veru i hrabrost u trenucima kada je život visio o koncu.
Prema predanju, sveti Teodor je za samo šest dana prešao sve činove od svetovnjaka do patrijarha, što dodatno ističe njegovu svetost i duhovnu snagu. Njegova posvećenost Bogu i hrabrost u suočavanju sa mučenjima učinili su ga jednim od najznačajnijih svetaca u pravoslavnoj tradiciji.
Protojerej Georgije naglašava da, prema njegovoj pastirskoj praksi, svako ljudsko biće, pa čak i svešteno lice, može biti podvrgnuto uticaju magije i đavoimanosti, ukoliko to Božja providnost dopusti. Ova izjava podseća verne na važnost čuvanja duhovnog integriteta i snage u veri.
Nakon svoje smrti, sveti Teodor je postao episkop lampsakijski, gde je nastavio svoje delo čisteći grad od neznaboštva i zatvarajući idolopokloničke hramove. Takođe je bio poznat po tome što je sagradio mnoge crkve i učvrstio blagočešće među vernicima. Njegov život i delo ostavili su dubok trag u istoriji hrišćanstva, a današnje obeležavanje njegovog praznika predstavlja podsećanje na snagu vere i hrabrost u suočavanju sa teškoćama.
Sveti Teodor Stratilat je simbol ne samo hrabrosti, već i ljubavi prema Bogu koja nadmašuje sve materijalne vrednosti. Njegov primer inspiriše mnoge vernike da se i u savremenom svetu bore za svoja uverenja, uprkos izazovima s kojima se suočavaju. Njegovo nasleđe živi kroz tradiciju, molitve i poštovanje koje mu se ukazuje, a njegova priča ostaje svetionik nade za sve one koji teže istini i pravdi.
