Stanislav Kaplanović, otac ubijene Kristine, otvorio je dušu u razgovoru za „Blic“ nakon što je presuda Milošu Srebriću, optuženom za ubistvo njegove ćerke, poništena. Kristina Kaplanović (20) je ubijena na benzinskoj pumpi u Velikom Mokrom Lugu 25. maja 2017. godine. Ovaj slučaj se proteže već osam godina, a sada je suđenje vraćeno na početak, što je dodatno potreslo Stanislava, koji je izgubio nadu u pravdu.
U svojoj ispovesti, Stanislav je izrazio strah da bi optuženi mogao ponovo da izađe na slobodu i potencijalno izazove još veće tragedije. „Bojim se da ne izađe na slobodu pa ubije još nekog. Ako su nas unesrećili, ne bih voleo da se ovo više ikada ikome desi“, rekao je on. Ova situacija dodatno ga frustrira jer je svestan da je prošlo toliko godina bez pravde za njegovu ćerku.
Stanislav je naveo da sumnja u obojicu optuženih, ali da mu je posebno sumnjiv Stefan Rokvić, koji je, prema njegovim rečima, napustio Srbiju nakon ubistva i vratio se tek nakon tri godine. „Tatini sinovi uvek pobede“, komentarisao je on, izražavajući osećaj nemoći pred pravosudnim sistemom.
Presuda Milošu Srebriću, koja je prvostepeno iznosila 30 godina zatvora, ukinuta je od strane Apelacionog suda, čime je postupak ponovo pokrenut. Suđenje je počelo u avgustu prošle godine, ali su ročišta odlagana, a iznošenje uvodnih reči trajalo je tri ročišta. Tokom suđenja, otkriveno je da nedostaje pet minuta snimka sa nadzornih kamera koji su mogli pomoći u razjašnjavanju događaja tog kobnog dana.
Kako je „Blic“ ranije izvestio, incident se dogodio kada je napadač, naoružan pištoljem, izašao iz šumarka i zapretio Kristini i njenim kolegama. U trenutku pljačke, u kasi je bilo samo 10.000 dinara. Tokom pokušaja pljačke, došlo je do pucanja, koje je rezultiralo smrtonosnim povredama za Kristinu. Nikada nije utvrđeno da li je pucanj bio nameran ili slučajan.
U međuvremenu, odbrana Miloša Srebrića iznela je 95 dokaznih predloga, većinom se fokusirajući na Stefana Rokvića, koji je, navodi se, bio s njim te večeri. Rokvić je pravosnažno osuđen na godinu dana kućnog zatvora zbog neprijavljivanja ubistva.
Stanislavov strah i tuga zbog gubitka ćerke su duboki, a njegov poziv za pravdu i sigurnost društva ostaje neispunjen. „Ne znam šta bih rekao. Ako za osam godina nisu uspeli nikoga da osude za ubistvo moje ćerke, sumnjam da će se u narednom periodu desiti išta dobro“, zaključio je on, naglašavajući bol koji nosi svakodnevno.
