Dijana Hrkalović, bivša državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, danas je pred Specijalnim sudom u Beogradu proglašena krivom za trgovinu uticajem. Presuda je izrečena bez obzira na štrajk advokata koji je na snazi, s obzirom na to da ni okrivljeni ni njihovi branioci nisu zakonski obavezni da prisustvuju objavljivanju presude. Hrkalović je osuđena na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i četiri meseca. Takođe, Milorad Šušnjić, koji je bio okrivljen zajedno s njom, osuđen je na godinu dana zatvora.
Suđenje Dijani Hrkalović trajalo je dve godine i osam meseci, tokom kojih su svedočili brojni svedoci, a izvedeni su i pisani dokazi, uključujući više video-snimaka. Tužilaštvo je predložilo maksimalnu kaznu zatvora od pet godina, dok je odbrana tražila oslobađajuću presudu.
Hrkalović se suočila sa optužbama za trgovinu uticajem u tri specifična slučaja. U prvom slučaju, optužena je da je naredila Dejanu Milenkoviću da ne dostavi izveštaj o veštačenju telefona Veljka Belivuka tužilaštvu na vreme. Ovaj izveštaj dostavljen je tek kada je suđenje bilo pri kraju, što je, prema optužnici, otežalo posao tužilaštvu i omogućilo Belivuku oslobađanje u postupku za ubistvo Vlastimira Miloševića, koje se dogodilo 2017. godine.
U drugom slučaju, Hrkalović je naložila Milenkoviću da obriše deo snimka razgovora advokata Dragoslava Miše Ognjanovića, u kojem je Ognjanović govorio o njenim vezama sa kriminalcima i o njenom privatnom životu. Ognjanović je ubijen u julu 2018. godine, a njegove ubice do danas nisu otkrivene.
Treći slučaj se odnosi na to da je Hrkalović navodno naredila načelniku novosadske policije Miloradu Šušnjiću da kriminalca Darka Eleza lažno stavi na mere praćenja i prisluškivanja, kako bi sprečila da ga istražuju druge policijske uprave.
Ova presuda dolazi u trenutku kada se srpsko pravosuđe suočava sa brojnim izazovima, a slučajevi poput ovog podižu pitanja o integritetu institucija i borbi protiv korupcije u zemlji. Mnogi analitičari smatraju da je ovaj slučaj samo vrh ledenog brega u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije u Srbiji.
Hrkalović je bila visoko pozicionirana u Ministarstvu unutrašnjih poslova i njena uloga u ovim slučajevima dodatno komplikuje situaciju. Njene veze sa nekim od ključnih figura u srpskom podzemlju, kao što su Veljko Belivuk i Darko Elez, dodatno su podigle tenzije u društvu, koje je već duboko podeljeno po pitanju poverenja u pravosudni sistem.
U međuvremenu, štrajk advokata koji je u toku dodatno otežava situaciju. Mnogi advokati su nezadovoljni načinom na koji se postupa sa slučajevima korupcije i organizovanog kriminala, smatrajući da je potrebno više resursa i bolja zaštita prava okrivljenih. Ovakvi protesti ukazuju na širi problem u pravosudnom sistemu i pozivaju na reforme koje bi mogle obezbediti pravedniji proces.
Očekuje se da će presuda u slučaju Dijane Hrkalović izazvati dalju debatu o pravdi i borbi protiv korupcije u Srbiji. Dok se čini da pravosudni sistem pokušava da se izbori sa ovim teškim slučajevima, kritičari upozoravaju da je potrebna veća transparentnost i odgovornost kako bi se povratilo poverenje građana u institucije.
Ova presuda takođe može imati dalekosežne posledice po buduće postupke protiv drugih javnih zvaničnika i može poslužiti kao upozorenje svima onima koji misle da su iznad zakona. U tom kontekstu, slučaj Dijane Hrkalović može označiti početak nove ere u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala u Srbiji, ali će vreme pokazati kako će se situacija razvijati dalje.
